VALJEVO – Društvenim mrežama kao požar širi se informacija o navodnom nezakonitom rušenju objekata kasarne “Kadinjača” u Valjevu. Reč je o nekadašnjem vojnom kompleksu koji je još jesenas Ministarstvo odbrane prodalo valjevskom privatniku, a prethodno su ga čak “merkala” i braća Karić, prenosi Blic. “Ugovor o kupoprodaji kasarne “Kadinjača” je sklopljen između Republike Srbije – Republičke direkcije za imovinu i Društva za proizvodnju, promet i usluge “Publik” d.o.o. Valjevo koje je bilo najpovoljniji ponuđač”, saopštilo je Ministarstvo odbrane još krajem novembra prošle godine.
Iako cena po kojoj je prodat kompleks kasarne, koja je godinama napuštena i ruinirana, nije saopštena, nezvanično se saznalo da je “Publik”, jedna od najuspešnijih valjevskih firmi i jedna od najjačih štamparija u ovom delu Srbije, “Kadinjaču” kupila za oko oko 1,4 miliona evra. Radi se o kompleksu površine 2,4 hektara, sa 15 objekata od oko 4.000 kvadrata, a gradski urbanistički planovi na toj lokaciji, u neporsrednoj blizini dva valjevska parka “Pećina” i “Vida Jocić”, inače, predviđaju izgradnje trgovačkog centra, hotelskog kompleksa i objekata slične namene.
Kasarna je, inače, zidana krajem 19. veka nakon formiranja Drinske divizije, a u njoj je najpre bio smešten Peti pešadijski puk kralja Milana, a potom 17. pešadijski puk, koji je prošao sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata. Tokom 1915. godine u vreme epidemije pegavog tifusa, kao i gotovo svi javni objekti u Valjevu, “Kadinjača” je bila pretvorena u bolnicu u kojoj su se lečili ranjenici iz Cerske i Kolubarske bitke, kao i zaraženi tufusom.
Zbog toga, društvenim mrežama se šire informacije da je reč o nezakonitom rušenju, pošto je, kako se tvrdi, kompleks kasarne zbog svog istorijskog značaja pod zaštitom države. Činjenica je, međutim, kako potvrđuju u valjevskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, da nad “Kadinjačom” trenutno ne postoji nikakav oblik zaštite kao kulturnog dobra.
“Reč je o tome da se, nakon prodaje tog objekta, pojavila inicijativa grupe građana da se ‘Kadinjača’ na neki način zaštiti, pa je ta inicijativa stigla i do Ministarstva kulture koje nam je naložilo da sa vlasnikom, koji ima potpuno ‘čist’ A vlasnički list nad kompleksom, počnemo pregovore kako bi se bar neki od paviljona kasarne sačuvao od rušenja. Ti pregovori su i dalje u toku, a za sada smo došli do toga da vlasnik ima obavezu da u okviru kompleksa podigne odgovarajuće spomen obeležje”, kaže direktorka Zavoda Ksenija Stevanović. Šta “Publik” namerava da gradi u okviru nekadašnje kasarne nije poznato, jer se vlasnik nalazi u inostranstvu i jedno vreme neće biti u Valjevu.
foto: FB Valjevska Gračanica
3 komentara na “Jedina obaveza novog vlasnika “Kadinjače” je spomen obeležje”
Netačna je informacija koju je iznela dir. Zavoda za zaštitu spomenika kulture „Valjevo“. Inicijativa da se zaštiti „Kadinjača“ pojavila se nekoliko godina pre a ne kao što je izjavila, „nakon prodaje tog objekta“. Ne bi se moglo reći da dir. ustanove govori netačno jer ne zna pošto joj je ova činjenica sasvim poznata. Zašto onda izvrće činjenice koje znaju mnogi građani i članovi udruženja potomaka koji su postupak da se kompleks „Kadinjača“ zaštiti i inicirali? I umesto da je to učinio Zavod koji je zbog toga i osnovan, inicijativa građana očito nije osvetlala vidik tamošnjih“stručnjaka“. Tako sada imamo iznošenje neistine kojom se pokušava da skrene pažnja sa učinjenog a to je da su dvojica ljudi, arhitekta i istoričar umetnosti inače savetnici pred penzijom dali „stručno“ mišljenje prema kojem objekti u „Kadinjači“ u kojima se nalazio 17. puk i u kojima se odvijala istorija našeg grada nemaju „umetnički značaj“?! A istorijski? Dotle izgleda njihova stručnost nije dobacila. Ima tamo i istoričar i on je savetnik pred penzijom ali ni on nije imao saznanja o važnosti ovog komleksa, ali ni on više nije znao od toga da ponovi ovo što su ova dvojica napisala. U pokušaju da odbrani istorijski značaj „Kadinjače“ reagovao je Republički zavod, reagovalo je Ministarstvo kulture ali su „stručnjaci -savetnici valjevskog zavoda“ morali da pokrenu proceduru zaštite a oni ipak, suprotno pravilu struke nisu učinili. Ono što se dogodilo sa „Kadinjačom“ velika je sramota za naš grad i bruka „stručnjaka“ koji pokušavaju da operu svoju savest besmislenim komentarima.
Kome je normalnom i pristojnom coveku moglo da padne na pamet da ce „neko“ prodavati „Kadinjacu“? Pitam se ko je taj „neko“ koji je pozeleo da bas to kupi i volela bih da se imena clanova komisije koja donosi takve odluke znaju jer potomci treba da znaju ko im je prodao deo istorije, a mi, ciji su dedovi odatle krenuli da brane otadzbinu i polozili zivote za nju, da znamo kako izgledaju takvi ljudi.
Ja sam se do skora Valjevom ponosila. Sada, kad uz ovo dodam i zapusten grob Ljube Popovica, ostajem nema.
2010-e godine bio sam jedan od poslednjih cuvara Kadinjače, u novijeg datuma stražari na ulaznoj kapiji. Tada sam viđao ljude u civilu koji su dolazili sa starešinama i obilazili objekat. Saznah tada da je reč o prodaji placa na kojem ce biti gradjeni stambeni kompleksi od kojih ce deo stanova biti usmeren na rešavanje stambenog pitanja starešina i vojnih porodica. Bejase to pre 10 godina… Ne verujem da je ko od njih znao išta od istorije ni 5-og, ni 17-og puka, ni bolnice koja je tu bila u vreme pegavog tifusa, niti o Nadezdi Petrović koja je tu preminula ako se ne varam…Bili smo tu samo kerusa sa nekoliko preslatkih stenaca i ja u uniformi koji sam svojevoljno kupljenim kljestima vezivao zicu pored autobuske stanice ka parku kako ne bi svako mogao da je prekoraci i urinira po najsvetlije delu nase istorije… I tako dobri moji… Ražalosti me ovakav nemar i propast vojske od tadašnjeg do sadašnjeg ministra vojnog.