Društvo

Meda ni na kašičicu

VALJEVO – Dobri vremenski uslovi i razvoj pčelinjih društava početkom prošle godine, za proizvodnju meda mogli su se samo poželeti. Međutim, u sred proleća, kada je trebalo pripremiti  pčelinje zajednice za  predstojeću pašu, korona virus ”zabranio” je  kretanje mnogim pčelarima koji nisu mogli otići do svojih pčelinjaka.

Na to su se nadovezale i loše vremenske prilike. U aprilu su izmrzli bagremovi pupoljci, a u maju velike količine padavina i u potpunosti je propala bagremova paša. Pored toga mnoga društva su se izrojila, a rezultat svega, kažu pčelari, prinos bagremovog meda tri puta manji nego u nego u nekoj malo boljoj godini. Livadska paša je takođe izostala, a bilo je prosečnih unosa lipovog i sincokretovog meda na određenim mikrolokacijama.

“Na stacionarnim pčelinjacima našeg lokaliteta mnogi pčelari su već u junu morali da prihranjuju svoja društva, pogotovu ona izrojena, kako bi sanirali i spasili svoje pčelinjake. Kada se sve ovo uzme u obzir i izuzetno sušan kraj leta, koji je prouzrokovao nizak unos polena i nedovoljan razvoj legla i zimske pčele, imamo situaciju da su pčelinja društva ušla u zimu relativno slaba. Sva društva, koja su bila iznurena glađu ili bolestima, ubrzo su i stradala, a podaci sa terena govore da imamo veliki procenat stradanja i smrtnosti pčelinjih društava”,  kaže Goran Gavrilović, predsednik valjevskog Udruženja pčelara ”Nukleus”.

Pčelari navode da su loši klimatski uslovi, nedostatak stočnog fonda, koji ima presudnu ulogu u đubrenju pašnih travnjaka i razvoju bilja, zatim veštačka đubriva i nedozvoljena upotreba neonikotinoida i insekticida, ili sve to zajedno, doveli su do toga da su za poslednjih 12 godina samo dve godine bile dobre kada su u pitanju prinosi meda.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *