Društvo

Metohijske ovce na obroncima Rajca

LJIG- Na livadama ispod Rajca kod Ljiga pase jedno od najvećih stada bardoke-bele metohijske ovce. Ovu autohtonu rasu pramenke, koje u centralnoj Srbiji i Vojvodini ima oko 200 grla, gaji Ljubomir Jovčić iz Belanovice. Samo na njegovoj farmi je preko 80 grla, a u ovom ljiškom selu u još tri domaćinstva je još tridesetak ovaca.

”Prvih 15 grla nabavio sam 2016. godine od Aleksandra Vasova iz Dimitrovgrada, koji je najveći odgajivač bardoke u Srbiji. Otporna je ovca, daje dosta mleka, jagnjad su tražena, jedna je od najmesnijih rasa ovaca koja ima veoma kvalitetno meso. U više navrata sam kupovao ovce iz Dimitrovgrada i uporedo radio na selekciji, ali je problem bio prilikom nabavke priplodnih ovnova koje sam kupovao u Crnoj Gori. Trenutno imam 80 odraslih ovaca i pet ovnova, a ove ili sledeće godine kada se izjagnje biće ih oko 120”, kaže Jovčić.

Bardoka je rasprostranjena u Metohiji, gde je, praktično, i jedino zastupljena ovca. Gaji se i u jednom delu Crne Gore.

”Ta ovca je zahvalna za držanje, mali je potrošač, nema posebne zahteve u ishrani. Otporna je na kišu i loše vremenske uslove. U zimskom periodu u obrok dodajemo kukuruza, soje, suncokreta, zobi, ječma sve do aprila i maja kada prestajemo jer tada lučimo jagnjad. Na Kosovu ih muzu ali mi ne, pa moramo u proleće da smanjimo ishranu da bi mogle lakše da preguraju taj period i da imaju mleka za ishranu jagnjadi. Mušku jagnjad prodajemo na kilo na otkup, pošto nema puno zapata ovde, a žensku jagnjad za priplod po ceni do 150 evra sa papirima”, navodi Jovčić.

Odlikuje je slaba plodnost, ali u skromnim uslovima gajenja za šest meseci laktacije u proseku daje oko 100 litara mleka. Elitna grla daju i do dva litra mleka dnevno.

”Ekonomski benefit za proizvođače koji gaje ove ovce je da pored redovnih podsticaja od 7.000 dinara po grlu, dobijaju i subvenciju za očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja u iznosu od 4.500 dinara za sva grla starija od 12 meseci. Jagnjad i dviske se prodaju kao priplodni materijal, što znači po višim cenama. Pošto je po mlečnosti bardoka ispred svih naših sojeva pramenke ona može biti interesantna i sa aspekta prerade mleka”, objašnjava Predrag Jokić iz  Poljoprivredne savetodavne i stručne službe ”Valjevo”.

Danas bardoka predstavlja soj koji je ušao u program očuvanja životinjskih genetičkih resursa u živom stanju. Kako objašnjava Predrag Jokić iz  Poljoprivredne savetodavne i stručne službe ”Valjevo” ukrštanje i popravka bardoke sa ovnovima produktivnijih rasa nije uspela i zato je ona genetički resurs u živom i nije rasa odnosno soj ovaca koji je nestao.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *