OSEČINA- Pod jednim krovom, kao u Nojevoj barci, zajedno žive domaći brdski konj, balkanski magarac, karakačanske ovce, vitoroge i domaće pramenke, kokoške gološijanke, psi, krave buše … Svoj dom našle su na Rožnju, vrhu Sokolskih planina, na preko 900 metara nadmorske visine. Oko 80 autohtonih domaćih životinja, na imanju “ Sokolske kolibe“ nedaleko od Pecke, nadomak Osečine okupio je Igor Rabat, doktor veterinarske medicine sa željom da na ovaj način sačuva genetski potencijal starih domaćih vrsta životinja.
Kako objašnjava to su kasnostasne, neproduktivne životinje od kojih apsolutno nema nikakavog finansijskog interesa u smislu proizvodnje bilo kakve hrane. Najznačajniji objekat u ovom kompleksu, zbog koga je ovo imanje i nastalo, je štala “Arka“ nazvana po Nojevoj barci, “koja služi za spas srpskih domaćih rasa životinja“.
“U pitanju su naše domaće autohtone rase koje su na ivici istrebljenja, jer više nisu produktivne ni isplative za gajenje. Sve su to životinje koje su na ovim prostorima živele pre sto ili dvesta godina. To su kasnostasne primitivne životinje, nemaju više interesa za držanje ali zbog kulture i tradicije jednog naroda one se moraju sačuvati od zaborava. Mnogo je ipak bitniji biološki aspekt jer su one žive banke zdravih gena koji će u budućnosti biti upotrebljeni za opstanak životinja koje se danas gaje“, kaže Rabat.
U planu je da od mleka ovaca, koza i krava na prirodan način nastaju mlečni proizvodi. Ovo jedinstveno imanje u Zapadnoj Srbiji sve više privlači ljude iz naše zemlje, ali i Kine, Australije, Amerike.
Kako kaže Rabat, gosti žele da se upoznaju sa prirodnim lepotama i istorijskim događajima ovoga kraja. Na imanju je i krčma, pokrivena šindrom, izgrađena po ugledu na planinske kolibe koje su nekada bile ovde. Napravljene su i terase sa kojih prema istoku pogled doseže do pola Srbije odnosno vidi se Avala, Kosmaj, Rudnik, Medvednik, a prema zapadu do polovine Bosne i Hercegovine gde se kao najudaljenija tačka vidi Jahorina.
“Posetioci imaju mogućnost da na imanju provedu jedan dan i da vide kako mi ovde živimo, odnosno da osete prirodu, da budu u kontaktu sa životinjama i osete njihov dodir, bliskost … Ovo postaje retko ne samo u Srbiji već i u svetu i kada posetioci provedu vreme šetajući po planini, kada se upoznaju sa domaćim i divljim životinjama, kada čuju o Soko gradu, Petrinoj steni, putevima srebra koji su prolazili ovde, mnogi kažu da im je ovo bolji odmor nego na planini ili na moru“, navodi naš sagovornik.
Opstanak imanja zavisi i od broja turista koji obilaze ovaj kraj, pa je u planu izgradnja bungalova za smeštaj većeg broga turista, a pored pešačkih tura namerava da organizuje i obilazak ovog kraja na konjima ili biciklima kako bi upotpunio postojeći turistički sadržaj.
“Ljudi koji dolaze kod nas traže da kupe proizvode iz ovoga kraja kajmak, sir, mleko, jaja, domaću rakiju … Ukoliko bi imali bolju putnu infrastrukturu bilo bi i više turista, a oni koji žive u ovom kraju Osečine mogli bi da prodaju svoje proizvode jer je ovo jedno mesto gde bi mogao biti ostvaren kontakt između proizvođača i potrošača“, ističe Igor Rabat.