LAJKOVAC- Povodom prve godišnjice smrti književnika Radovana Belog Markovića, Gradska biblioteka Lajkovac je u velikoj sali Opštine organizovala „Veče sećanja“. O Belom Markoviću i njegovom delu govorili su prof.dr. Radivoje Mikić, dr Slađana Ilić, mr Daren Milivojević i direktorka Gradske biblioteke Biljana Bogdanović.
Odabrane priče Belog Markovića čitala je spiker Radmila Novaković. Skupu su prisustvovali Slavica Garonja i Miloš Jevtić, dobitnici prve književne i novinarsko-publicističke nagrade koje nose ime preminulog književnika.
Profesor dr Radivoje Mikić je najbolji poznavalac književnog opusa Radovana Belog Markovića, višedecenijski recenzent njegovih dela, tako da je i ovoga puta govorio o značaju književnog stvaralaštva znamenitog Lajkovčanina i njegovom bogatom leksičkom doprinosu srpskoj književnosti.
„Na početku prošle godine, na samo Bogojavljenje, srpska kultura ostala je bez jedne velike figure, bez romansijera i pripovedača Radovana Belog Markovića, pisca koji se godinama i decenijama oglašavao iz, kako je preudešenog književnog junaka mnimog literate R. B. Markovića pisao, čas iz lepog, a čas iz sviležnog Lajkovca, koji je sasvim sigurno baš zahvaljujući Radovanu Belom Markoviću najmanja srpska varoš koja je stekla tako važno mesto u srpskoj kulturi… Spajajući leksiku Dositejevog doba sa elementima preuzetim iz naše usmene i srednjevekovne književnosti, Radovan Beli Marković je izgradio jedan osoben jezik koji je toliko udešen da se efekti njegove upotrebe mogu upoređivati samo sa onim što pesnici i to oni najveći traže od jezika. Ali je i sintaksa proze Radovana Belog Markovića zasnovana na svakovrsnim odstupanjima od svih pravila kojima na jezik iole osetljiv pisac mora pre ili kasnije da okrene leđa… A na taj način jeziku pristupaju najveći pisci, Radovan Beli Marković je jedan od njih“, rekao je profesor Mikić u još jednom od svojih omaža Belom Markoviću.
Slađana Ilić je doktorirala na temu stvaralaštva književnika Radovana Belog Markovića, a ovoga puta govorila je o aspektu smrti u književnikovim delima.
“S obzirom na to da je Radovan Beli Marković pisac koji se u svojim delima sistematski bavi kategorijom smrti, njenom filozofijom i estetikom, važno je da primimo činjenicu da se za proces destabilizacije sveta u prozi ovog pisca ne završava ništa katastrofom koja izaziva smrt. Ona je konstanta, ali ne proizvodi neki naročiti vid uznemirenja njegovih junaka, jer oni upravo u tom svetu i saznanjem te činjenice funkcionišu, što pojavljujući se iz sopstvenog života, što iza svojih smrti. Katastrofa i smrt, dakle, u delima Radovana Belog Markovića nisu u srazmernom odnosu. Ono što je potencijalno katastrofično u njegovim delima uvek je u vezi sa životom a ne sa smrću“, rekla je Slađana Ilić.
Daren Milivojević iz Gradske biblioteke Lajkovac istakao je da Radovan bio čovek knjige, ali i čovek knjiga, da je znanjem svojim nadvisio kako Veliki, tako i Mali Povlen, ali i mnoge učene i priučene glave svoga doba.
Direktorka lajkovačke biblioteke Biljana Bogdanović, je rekla da im je velikan srpske književnosti ostavio u amanet stvaralaštvo koje moraju da sačuvaju od zaborava za nove generacije.
Radovan Beli Marković preminuo je 19. januara 2022. u 75. godini života. U toku godine u Lajkovcu, Valjevu i na Povlenu organizovano je niz aktivnosti u znak sećanja na poznatog srpskog pisca, koje će postati tradicionalne.