MIONICA- “Poslednjih nekoliko godina pasterizacija voća donosi mi određeni prihod i popunjava deo budžeta kada na selu nema druge zarade u zimskom periodu. Time sam odlučio da se bavim zato što je voće jedno vreme bilo jeftino i gledao sam kako bi mogao da preživim“, kaže Slobodan Petrović, poljoprivredni proizvođač iz mioničkog sela Krčmar, koji je pre nekoliko godina sa svojim ukućanima rešio da voće koje odgaji na sopstvenom gazdinstvu preradi i ponudi kupcima.
Tako su Petrovići od probnih uzoraka došli do trenutne proizvodnje od 1.000 tegli. Voće koje sazreva podno Divčibara pasterizuju i na taj način ostvaruju veću dobiti nego da ga prodaju u svežem stanju. Ova šestočlana porodica pretežno se bavi voćarskom proizvodnjom, a malinu, kupinu, šljivu i trešnju gaje na blizu 4,5 hektara. Deo roda predaju hladnjačarima u svežem stanju, a jedan deo pasterizuju.
„Imali smo probni period da vidimo kako će to da izgleda i kakvo je interesovanje, da bi lane pasterizovali 1.000 tegli. Nadam se da će to sada da zaživi. Prodaja uglavnom ide preko poznanika, jer smo prvo njima davali svoje proizvode da probaju, a oni su ih preporučivali drugim ljudima. To je najbolja reklama“, objašnjava naš sagovornik.
U ovom poslu angažovani su svi članovi porodice. Pasterizuju voće koje gaje počev od maline, kupine, preko šljive, kajsije, šantelije, breskve, kruške, jabuke, grožđa. Slobodanov sin Aleksandar, koji je po struci električar, napravio je pasterizator kapaciteta 40 tegli. Na pijace retko ide, dok je jedna količina plasirana i u prodavnicama zdrave hrane.
“Trenutno ne mogu sve količine voća da preradim na ovaj način, ali se nadam da ću uspeti u tome. Za to treba i dodatne radne snage, ali što se prihoda tiče znatno je veći nego kada se preda voće na vagu. I ove godine planiramo da preradimo oko 750 kilograma voća, što je 1.000 tegli najmanje. U jednu teglu može da stane pola kilograma maline jer je ona lakša od drugog voća. Pola kilograma maline ove godine je 80 dinara, a ja teglu pasterizovane maline, gde je uračunat i moj rad, prodajem za 250 dinara i tu imam neku korist zbog čega radim“, navodi Petrović.
Kako kaže, po intersovanju kupaca mogli bi da prodaju i više od 2.000 tegli, ali bi u tom slučaju morali da se dodatno angažuju oko prodaje. Najveća potražnja je za pasterizovanom malinom i kupinom.
“Ovo je proizvodnja koju nameće i samo vreme, ali je to i odluka Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, čiji smo mi zastupnici na terenu, da idemo u ovom pravcu i da pokušavamo da zajedničkim snagama sa proizvođačima napravimo kvalitetan plod, uz primenu pune agrotehnike, a da pri tom te plodove oni pokušaju da prerade i prodaju po višim cenama. Ovde konkretno imamo pasterizaciju, ali postoje i druge mogućnosti prerade pravljenje sokova, džemova … Ideja je da na ovaj način podignemo globalnu poljoprivredu i pomognemo poljoprivredniku da ostvari zaradu i da od toga živi“, kaže Srđan Stanojlović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi “Valjevo“.