sreda, 1. februara 2023.

Posao obućara 30 godina radi s ljubavlju

Objavljeno: 4. oktobra 2016. (9:39)
Facebook
Twitter
LinkedIn

VALJEVO- U srećna vremena žene su imale po tri para sezonske obuće, a na popravku se donosila kvalitetna obuća. Sada je sve drugačije. Žene imaju po jedan par cipela za svako godišnje doba, a na popravku donose najčešće kinesku obuću. Ovako ukratko opisuje stanje u obućarskoj delatnosti valjevski obućar Ljubisav Milovanović, koji se ovim zanatom bavi preko tri decenije. Nijedan zanat nije lak, pa ni obućarski, ali kada se radi sa puno ljubavi, kao što to godinama radu Ljubisav, u svojoj radnji „Srpski opanak“ u centru Valjeva, onda mi ništa ne pada teško.

„Da se sve teže živi vidim po kvalitetu obuće koje donose moje mušterije. Tokom 70-tih i 80-tih godina to je bila mahom italijanska ili naša kvalitetna obuća, a sada, zbog krize, žene najčešće kupuju cipele za 1.000 ili 2.000 dinara, a kvalitet je nikakav. Teško je od nečega što je od lošeg materijala popraviti i napraviti da bude kako treba“,  kaže ovaj zanatlija.

Među njegovim mušterijama skoro podjednako ima i žena i muškaraca, ali kaže da su pripadnice nežnijeg pola, očekivano, dosta zahtevnije od  muškaraca. „Žene traže da obuća izgleda perfektno, ali je često nemoguće da od pohabane ili nekvalitetne obuće dobiju to što žele. Ranije su žene imale po nekoliko pari obuće za svaku sezonu, sada najčešće po jedan par, pa se dešava da dođu u radnju i traže na licu mesta da im menjam flekice, jer nemaju šta drugo da obuju. Muškarci nisu zahtevni i skoro nikad ne zagledaju obuću koju su doneli na popravku“, priča Ljubisav.

Tokom dugogodišnjeg rada susretao se sa raznim komičnim situacijama, ali kaže da su najčešće glavni akteri tih priča muževi koje su žene poslale da podignu njihovu obuću. „Dešavalo se da žena ostavi cipele na popravku i da pošalje muža po njih. Umesto cipela on traži čizme. Ja pretražim sve rafove i naravno da ne nađem. Sutradan isti čovek dođe traži sandale. Onda sam shvatio da on ustvari i ne zna koju je obuću ostavila njegova žena, pa krenem sve redom da pretražujem po imenu i prezimenu i na kraju se ispostavi da su cipele u pitanju“, kaže ovaj valjevski obućar.

Mušterijama se, neretko, dešava da dođu po obuću koju su ostavili na popravku, pa je tako nedavno, u kontejner bacio puna dva džaka popravljene „zaboravljene“ obuće. „Dešavalo mi se da mi posle pet godina dođe čovek i traži cipele koje je ostavio. Veliki je broj onih koji nikad ne dođu po obuću. Ja to čuvam 2-3 godine, a onda moram da oslobodim prostor i da popravljenu obuću bacim–kaže Ljubisav.

Ovaj valjevski obućar već osam godinama nije menjao cene svojih usluga, ali kaže da su nekim mušterijama čak i one previsoke „Zamena flekica na ženskim cipelama košta 300 dinara, a dešavalo se da neke žene negoduju zbog te cene, iako je repromaterijal znatno poskupeo u poslednjih osam godina, a ja ni za paru nisam podigao cene svojih usluga“, jada se ovaj obućar.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *