VALJEVO- Od 2016. godine do ove jeseni na Maljenu, Maglešu, Medvedniku i Rajcu biće zasađeno blizu pola miliona sadnica crnog bora, bagrema, bukve, javora i jasena. To je rezultat rada zaposlenih u Šumskoj upravi Valjevo, koji gazduju državnim šumama na teritoriji šest lokalnih samoupava Kolubarskog okruga i beogradske opštine Lazarevac. Pri kraju je saniranje štete na oko 200 hektara, do koje je došlo zbog sušenja stabala i požara na ovim valjevskim planinama.
Po rečima Srđana Živića, šefa Šumske uprave Valjevo od 2012. godine, kada je leto bilo sa visokim temperaturama i u periodu od dva meseca nije palo ni kapi kiše, počelo je sušenje stabala kada je od svih valjevskih planina najviše stradao Maljen, gde skoro nije bilo nijedne vrste koja se nije osušila, čak i crni grab koji raste na kamenu. U tom periodu su na Maglešu počele da se suše i veštački podignute sastojine smrče, koje su osim što su dostigle sečivu zrelost, obolele od truleži korena, a napao ih je i potkornjak.
“ Godine 2013. donet je planski dokument za period od deset godina kojim je predviđena seča bolesnih stabala, a nakon toga i pošumljavanje tih površina. Samo na planini Maljen moralo je biti posečeno 117 hektara, čistom sečom, hrasta kitnjaka koji se i pre toga sušio, ali posle 2012. godine došlo je do njegovog masovnog sušenja. Ove godine na Maglešu imamo da posečemo i 2.000 do 3.000 kubika smrče, što je neuporedivo manje nego prethodnih godina. Uporedo sa sečom, kako bi spasili drvnu masu da ne istruli, krenulo smo sa pošumnjavanjem. Tako će na oko 200 hektara biti posađeno 500.000 mladih sadnica. Čak smo na Maljenu, nakon požara koji se dogodio u leto 2017. godine, morali iznova da obnovimo tek pošumljenih 20 hektara“, kaže Živić.
Državne šume su, kako ocenjuje, u svakom pogledu pod kontrolom, njihovo stanje se poboljšalo i po masi i po prirastu, čak su, kaže, uspeli da smanje i broj podnetih prijava za bespravnu seču. I stanje u privatnim šumama je kaže bolje nego pre skoro tri decenije, kada su od opština preuzeli gazdovanje nad njima, odnosno obavljanje stručno – savetodavnih poslova.
“Problem u privatnim šumama više nisu bespravne seče koje su obavljali vlasnici, već organizovane grupe koje pustoše šume, ne samo u Valjevu već na celoj teritoriji kojom gazdujemo. U Lazarercu smo imali slučaj gde je organizovana grupa drvoseča opustošila skoro pet hektara privatne šume. Po našim informacijama bilo je istih grupa koje su se pojavljivale na teritoriji više Šumskih uprava. Ono što mi znamo je da oni ‘operišu’ širom Srbije, odnosno gde procene da imaju interes onda se tu i radi. Koliko se drveta na ovaj način poseče je teško proceniti. To je krivično delo i teško ga je zaustaviti, jer postoji institucija oportuniteta po kojoj i kada se utvrdi ko je to uradio, počinioci novčanu kaznu mogu da uplate u humanitarne svrhe i nakon toga se prekida postupak. To nam stvara velike probleme jer to na neki način pospešuje bespravnu seču u privatnim šumama većeg obima“, kaže Srđan Živić.
Inače 1991. godine mogao je na prste jedne ruke da se izbroji broj zahteva koji je podnet za doznaku stabala za seču u privatnim šumama. Sada tih zahteva ima mnogo više. Plan šumske uprave je da na godišnjem nivou u privatnim šumama bude isečeno 37.500 kubika drveta, međutim, u poslednje tri godine taj plan je premašen pa je tako 2017. doznačeno skoro 47.000 kubika, 2018. blizu 48.000, a prošle godine skoro 46.500 kubika.