ponedeljak, 24. juna 2024.

Problemi žitelja koji žive pored buvlje pijace

Objavljeno: 31. oktobra 2018.
Facebook
Twitter
LinkedIn

VALJEVO- “Mi ne možemo da živimo od ljudi koji prodaju na buvljaku, pošto su oni non stop ovde. Često nas i izgrde. Nemam reči da kažem. Kada je napravljena rečeno je da će ovde biti pet godina, a skoro je već trideset. Ovo je bruka i sramota da u sred grada bude buvlja pijaca. Ovo nigde nema. Mi ovde nemamo mira. Ne znamo kada će nam neko doći i šta će nam uraditi“, ovim rečima Dragica Kokošar opisuje kako ona i njene komšije već godinama žive pored valjevske buvlje pijace.

Mnogi bi rekli da žive na idealnom mestu jer su samo par koraka od strogog centra grada, ali žitelji naselja koje je smešteno na potezu između “duplih traka“ i reke Ljubostinje, a pored buvljaka kažu da žive kao na “Divljem zapadu“. Uz stazu koja vodi do Ekonomske škole, ovaj deo grada skoro svakoga dana, a najviše prazničnim danima i vikendom postaje buvlja pijaca na kojoj se prodaje raznovrsna roba. U ovom delu grada je petnaestak domaćinstava. Jedne kuće su nedaleko od reke, dok je nekoliko domaćinstava u Ulici vladike Nikolaja broj 13, između zgrada “Železnice“ i objekta trafostanice.

Prolaz kojim dolaze do svojih domova i plac do pijace je u vlasništvu grada, a on je svakodnevno zakrčen automobilima i služi kao parking. Ogorčeni stanari kažu da su kako bi sprečili prodavce sa pijace da ne parkiraju automobile ispred njihovih dvorišta stavljali kapiju i lance ali da nije vredelo.

“ Međutim oni to obiju, upropaste, preskaču. Mi ovde nemamo ni ulicu, ni svetlo. Ove dve šupe i garaže palili su jedno šest puta. Nismo sigurni kada ćemo izgoreti preko dana ili tokom noći. Postoji opasnost i da se zapali trafostanica“, priča Dragica koja ovde živi već 50 godina, a čija je porodica kao i druge u ovom delu ulice otkupila kuće koje su nekada bile u vlasništvu “Železnice“.

Ona dodaje su njihove kuće u prvoj zoni, da redovno plaćaju dažbine, ali da niko iz Grada nije preduzeo ništa da se ovi problemi reše. Oni koji ovde stanuju o svom trošku su nasipali prilaz kućama, jer kad posle kiše pojavljuju se velikebare i blato. Obraćali su se i nadležnima u Gradskoj upravi, ali tvrde niko ništa nije preduzeo da dobiju osvetljenje ili asfalt. Dragica i njena komšinica Marija pričaju da se godinama ovde ništa nije menjalo i da “slepo crevo“.

“Kad neko parkira automobil ispred moje kapije ja izađem i kažem da će mi neko doći. Oni mi odgovore samo 15 minuta, a ostanu i po nekoliko sati. Ne smeš ništa da kažeš. Ako povisim ton, onda dobijem duplo povišen ton. Najviše nam smeta što su ovaj deo pretvorili u javni toalet. Svi sa buvljaka dolaze ovde. Tokom leta je najgore, jer kad nam neko dođe teško možemo da sedimo u dvorištu. Kao da smo u septičkoj jami“, ispričala nam je Marija Mladenović.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *