VALJEVO – Privredno – turistička manifestacija „Dan maline“ održana je po 57. put u nedelju u Brankovini, uz učešće oko dvadeset proizvođača maline iz valjevskih i osečanskih sela.
Prema odluci stručnog žirija „Dana maline“, najveći robni proizvođač je Milovan Nikolić iz sela Sirdije kod Osečine, najveći prinos po hektaru ostvario je Radovan Lazarević iz Brankovine, dok je najuređeniji malinjak Duška Pavića iz Brankovine. Najperspektivniji proizvođač je Vladimir Nešković iz Brankovine, dok je Marku Vukoviću iz Stanine Reke pripala nagrada za uvođenje inovacija u malinarsku proizvodnju. Za proizvodnju maline po organskim principima nagrađen je Ljubomir Ristivojević iz Oglađenovca, Marko Milivojević iz Družetića za uvođenje novih sorti u proizvodnju, a Ivana Branković iz sela Paklje za gajenje remontantnih sorti.
Za izložene plodove na samoj manifestaciji, prva nagrada pripala je Radivoju Matiću iz Kotešice, druga Radovanu Jeremiću iz Gornje Bukovice a treća Slavku Milivojeviću, proizvođaču iz Družetića.
Malinari koji su se pojavili na manifestaciji, kako kažu, zadovoljni su rodom i kvalitetom imajući u vidu veoma nepovoljne vremenske uslove, ali ponavljaju da je cena otkupa „crvenog zlata“ i dalje nezadovoljavajuća.
„Za kilogram malina hladnjačari plaćaju 140 dinara, dok je realna cena 200 dinara. Godine 2001. otkupna cena kilograma maline je bila 250 dinara. Uzmite samo paritet cena tada i danas, koliko je u to vreme nafta koštala, a koliko je ona sada i koliko je uopšte sve poskupelo. Sa ovom cenom, ukoliko se nešto ne promeni imaću zaradu od 20 do 30 posto, mada se iskreno ni to ne isplati. Ukoliko i dalje bude ovakva cena maline sve manje će biti zasada“, kaže Rade Lazarević, malinar iz Brankovine, koji ovo voće gaji na površini od 30 ari.
Za kilogram organskih malina Ljiomir Ristivojević dobija 170 do 180 dinara. Za ovu proizvodnju odlučio se jer su u odnosu na konvencionalnu kaže manja ulaganja.
„Imam 1.200 struka vilameta. Prerodila jeste, ali kakva je godina ipak je kvalitet plodova dobar. Otkupljivači za kilogram plaćaju 170 do 180 dinara. Nije zadovoljavajuće, ali s obzirom kako je bilo u poslednjih deset godina može se reći da je dobra. Pokriva troškove i imamo određenu dobit“, navodi Ristivojević.
U valjevskom malinogorju berba je počela, a prema trenutnim procenama ove sezone očekuje se rod ispod proseka, po pet do pet i po tona po hektaru. Srđan Stanojlović, savetodavac za voćarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi „Valjevo“ kaže da je kvalitet ploda trenutno dobar a da će takav biti i sadržaj suvih materija.
„Valjevski malinari su bolje prošli nego njihove kolege u drugim krajevima Srbije, koji su imali problema sa mrazom, snegom, gradom. Otkupna cena je malo skočila na osnovu dogovora ministarstva poljoprivrede i hladnjačara. Kreće se oko 150 dinara sa tendencijom daljeg rasta, što je dobro za naše poljoprivrednike. Samo cena i potražnja može vratiti malinu u Brankovinu, Kotešicu, Družetić, Golu Glavu“, ocenjuje Stanojlović.
Nakon kulturno – umetničkog programa i proglašenja najboljih malinara održano je tradicionalno savetovanje o proizvodnji i gajenju maline.