VALJEVO- Prosečna plata u Valjevu, prema poslednjim podacima Zavoda za statistiku, iznosi skoro 44.000 dinara i za oko 5.000 dinara je ispod republičkog proseka. U Kolubarskom okrugu i dalje najbolje zarađuju Lajkovčani, a najnižu platu imaju Ubljani. Prosečna julska plata je u Lajkovcu iznosila skoro 64.200 dinara, u Valjevu 43.739, Mionici 35.420, Osečini 34.697, Ljigu 33.353 i u Ubu 33. 089 dinara. Prema podacima Zavoda za statistiku prosečna plata u Srbiji je 48.100 dinara.
Veliki broj građana, međutim, sumnja u tačnost zvanične statistike, jer radi za mnogo nižu platu, te se postavlja pitanje kolika je stvarno plata u Srbiji.
Miroslav Velimirović, predsednik UO Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije, kaže za Nedeljnik da je običan radnik daleko od navedene prosečne plate, jer u tu „matematiku“ ulaze visoke plate koje vuku prosek. Prema analizama Asocijacije, prosečna plata u Srbiji je mnogo bliže minimalcu.
„Bez poreza i doprinosa, visina prosečne plate se kreće oko 22.000 — 23.000 dinara. Pritom, veliki broj radnika novac dobija i ‘na ruke’, ali i većina ljudi koja je prijavljena radi za minimalac, što s porezima i doprinosima iznosi oko 37.000dinara. Mnogo ljudi u Srbiji radi i za plate koje su ispod minimalne zarade. Tako da je netačan prosek plate prema RZZS“, objašnjava Velimirović, uz opasku da RZZS govori onako kako treba da govori, a ne onako kako stvarno jeste, jer su politički postavljeni.
Jelena Milaković, rukovodilac Grupe za statistiku zarada u Odeljenju za statistiku tržišta rada RZZS, navodi da visinu prosečne zarade svaki pojedinac posmatra iz svog ugla i da je njegova subjektivna ocena to da li je ona visoka ili niska. Prosečna zarada se do sada računala isključivo kao aritmetičkasredina, međutim, kada se pređe na korišćenje podataka Poreske uprave, moći će da se računa i distribucija zarada.
Šta je sa preduzetnicima koji isplaćuju minimalac, a ostatak plate ‘na ruke’, ili sa onima koji rade a ne dobiju platu, odnosno koliko to utiče na tačnost visine prosečne plate izračunatestatistikom?
RZZS: Kako se izračunavaju prosečne plate
Jelena Milaković iz RZZS objašnjava da se prosečne zarade izračunavaju na osnovu podataka prikupljenih obrascem Mesečnog istraživanja o zaposlenima i zaradama zaposlenih (RAD-1). Istraživanjem se obuhvataju pravna lica i ustanove (nisu obuhvaćena ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane, kao ni BIA). Istraživanje se sprovodi na uzorku koji je koncipiran tako da se dobiju pouzdani podaci za nivo oblasti delatnosti u Srbiji. Podaci po opštinama objavljuju se prema mestu rada, a ne prema mestu stanovanja zaposlenih. Podaci o zaradama zaposlenih kod preduzetnika preuzimaju se iz evidencije Poreske uprave. Na ovaj način prikupljaju se podaci za oko 960.000 zaposlenih, što čini preko 60% ukupnog broja zaposlenih. Deljenjem ukupne mase isplaćenih zarada sa brojem zaposlenih dobija se podatak o prosečnoj zaradi za odgovarajući teritorijalni nivo ili nivo klasifikacije delatnosti.