VALJEVO- Vojni kompleks „Kadinjača“ u Valjevu kupila je valjevska filma „Publik“, potvrđeno je portalu Patak online u Ministarstvu odbrane. „Ugovor o kupoprodaji kasarne ’Kadinjača’ je sklopljen između Republike Srbije – Republičke direkcije za imovinu RS i Društva za proizvodnju, promet i usluge ’PUBLIK’ d.o.o. koje je bilo najpovoljniji ponuđač“, navedeno je u odgovoru Ministarstva odbrane dostavljenom našem portalu. U Ministarstvu odbrane ne navode po kojoj ceni je prodata valjevska kasarna „Kadinjača“, a kako nezvanično saznajemo, valjevska kasarna je prodata za oko 1,4 miliona evra.
Novi vlasnik dobio je kompleks koji čini 15 objekata sa oko 4.000 kvadrata, a ukupna površina valjevske kasarne „Kadinjača“ je skoro 2,4 hektara. Pojedini mediji su sredinom septembra objavili da je preduzeće „Publik“ kupilo valjevsku kasarnu po ceni od 1,4 miliona evra. Vlasnik tog preduzeća je potom u izjavi za lokalnu Televiziju Valjevo plus demantovao da je kupio kasarnu. Međutim, ispostavilo se da je ta informacija tačna i da je preduzeće „Publik“ postalo vlasnik valjevske kasarne „Kadinjača“. Za sada nije poznato kakve su namere novog vlasnika „Kadinjače“ sa tim prostorom. Kako saznajemo, na toj lokaciji je dozvoljena izgradnja trgovačkog centra, hotelskog kompleksa i sličnih objekata.
Karić bio zainteresovan za valjevsku kasarnu
Za valjevsku kasarnu bila je zainteresovana i Bk grupa Bogoljuba Karića. Narodni poslanik Dragomir Karić je na obeležavanju Dana Valjeva ove godine rekao da je BK grupa zainteresovana za kupovinu tog prostora, na kome su planirali izgradnju jeftinih stanova. Nije poznato da li je ta kompanija dostavila ponudu za kupovinu valjevske kasarne. Karić je tada izjavio da kompanija BK grupa planira izgradnju socijalnih stanova u Srbiji čija će cena biti manja od 500 evra za kvadratni metar, a na spisku gradova u kojima će se graditi ti stanovi trebalo bi da bude i Valjevo. Kako je ranije najvljeno, gradnja jefinih stanova širom Srbije mogla da počne krajem 2017. ili početkom 2018. godine. Pored Beograda, socijalni stanovi sa cenom koja bi, bila “daleko ispod tržišne”, gradili bi se i u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, kao i u ostalim gradovima u Srbiji, a na tim poslovima bi bila angažovana domaća građevinska industrija.