Društvo

Šarenolike otkupne cene

VALJEVO – Prošlu godinu u šljivarstvu valjevskog kraja obeležili su ne tako zadovoljavajući rod i kvalitet ”plavog zlata”. Tome su u najvećoj meri doprineli kasni prolećni mrazevi u vreme cvetanja i šjlivin smotavac koji izaziva truljewe plodova.

Ipak šljiva je bila tražena za sve vidove proizvodnje od sečene do one za proizvodnju rakije.

„Sa oko 12.000 hektara, koliko je u našem kraju pod zasadima, imali smo ispod prosečan rod i kvalitet ploda. Cena ovog voća je bila veoma loša i kretala se od 15 do 20 dinara za kilogram, jedino je cena šljive za rakiju imala neku pristojnu cenu i dostizala je 25 do 30 dinara. Po nekom nepisanom pravilu kod nas, kada je loša cena sirove šljive bude dobra cena suve, pa je tako bilo i prošle godine. Cena suve šljive je krenula od 100 dinara da bi pred kraj godine izašla na 160 dinara po kilogramu, dok cena šljive sušene u linijskim sušarama i dalje raste“, kaže Srđan Stanojlović iz Poljoprivredne saveodavne i stručne službe „Valjevo“.

Po njegovim rečima, rod ostalih koštičavih voćnih vrsta je bio solidan ali je ponovo kod višnje bila loša otkupna cena 25 do 45 dinara, što je potpuno odbilo poljoprivrednike od podizanja novih višnjika, ali je zato kod breskve i nektarine cena bila solidna i kretala se oko 70 do 80 dinara po kilogramu. Trešnja, koja se u kolubarskim selima gaji na oko 180 hektara, i prošle godine je ostvarila odličnu cenu od 150 pa i 200 dinara, podižu se novi zasadi ali se, napominje Stanojlović, mora voditi računa o podlozi na koju se ona kalemi jer nije svaka podloga dobra za svako zemljište.

„Rod autohtonih sorti jabuka i krušaka je bio prosečan.  Trećena jabuka je kupovana po ceni od osam do deset dinara, što je mnogo malo i tek su je poneki proizvođači sakupljali, dok se plantažna jabuka dobro prodaje i cena je solidna oko 70 dinara za kilogram, ali je otkup prve klase sveže jabuke išao po 55 dinara. Kod plantažne kruške  ostvaren je solidan rod kao i cena od 40 do 50 dinara, dok je dunja rodila dobro i cena je bila od 35 do 40 dinara što je zadovoljavajuće“, navodi on.

š[to se tiče vinogradarstva  2020. je bila dobra ne toliko po prinosu koliko po kvalitetu grožđa. Godina je bila zahtevna u pogledu zaštite ali duga topla jesen i mnogo sunca doprineli su da grožđe sakupi solidnu količinu šećera. Proizvedena vina su dobra, ali je prodaja pala za 10 do 20 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *