Društvo

Specijalitet čeri paradajz sušen na suncu

VALJEVO – Pre manje od dve decenije valjevska porodica Kremić podigla je na svom imanju u Belom polju zasad paradajza, a sada na šest plastenika gaji nekoliko vrsta ovog povrća, uključujući i čeri paradajz, od kojeg prave svojevrsni specijalitet u maslinovom ulju.

Prema rečima Aleksandra Kremića, sve je počelo kada su 2001. godine odlučili da prodaju stan u centru grada i presele se u Belo polje. Njegov otac je od koleginice dobio rasadu paradajza, podigli su jedan plastenik i počeli za sopstvene potrebe da gaje neprskani, zdrav, domaći paradajz. Tako je trajalo nekoliko godina, dok Aleksandar nije na internetu naišao na sajt Pece Paora iz Pančeva koji ima preko 800 sorti paradajza.

“Pošto sam u prodaji viđao samo okrugao, crven paradajz  i sve jednoobrazno, odlučio sam da ga kontaktiram i da naručim seme čerija i običnog paradajza. Tako smo od jednog  sada došli do šest plastenika gde na oko 170 kvadrata gajimo zeleni, žuti, crveni, obični čeri paradajz, crveni i crni kruškati čeri paradajz, crni obični i tigrasti kruškasti. Od običnih tu su dve sorte žutog, isto toliko crnog, jedna sorta roze paradajza i osim jedne hibridne, ostalo su domaće stare sorte paradajza koje se gaje više od sto godina. Ovo nije klasična proizvodwa jer na primer crni paradajz je jedina sorta koju ljudi sa dijabetesom mogu da konzumiraju bez ograničenja”, priča Aleksandar Kremić.

Aleksandar i njegovi roditelji Stanoje i Mirjana godišnje naberu preko 1.500 kilogram što običnog što čeri paradajza. Plastenici su pod sistemom za navodnjavanje, ne koriste hemijske preparate, a biljke tertiraju isključivo đubrivom organskog porekla. Cena za kilogram mešanog paradajza je 140 dinara, dok je čeri paradajz 350 dinara. Ove raznobojne plodove uglavnom kupuju Valjevci, a čeri paradajz se nalazi u ponudi valjevskih restorana.

“Čeri paradajz sušimo na suncu i bukvalno svaki taj paradajiz prođe kroz moje ruke barem jednom. Nakon sušenja sa začinima stavlja se u maslinovo ulje koje nabavljamo sa Svete Gore. To je jedan svojevrstan delikates. On nije nimalo jeftin i godišnje proizvedemo između 30 i 50 tegli”, kaže Kremić.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *