Društvo

Sud ponovo rehabilitovao Nikolu Kalabića

VALJEVO- Nešto više od četiri godine nakon ukidanja prethodnog Viši sud u Valjevu doneo je novo rešenje kojim je ponovo usvojen zahtev za rehabilitaciju Nikole Kalabića, nekadašnjeg komandanta Gorske kraljeve garde Jugoslovenske vojske u otadžbini, piše Politika.

Prvo rešenje o rehabilitaciji isti sudija doneo je krajem aprila 2017, ali je ono posle žalbe ukinuto početkom maja 2018. Predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak, koji je trajao više od pet godina i okončan je novim rešenjem o rehabilitaciji nekadašnjeg komandanta Gorske kraljeve garde JVuO. I na ovo rešenje moguće je uložiti žalbu Apelacionom sudu.

„Za nas je ovo potpuno očekivana odluka, ona sadrži neoborive dokaze da Nikola Kalabić nije narodni neprijatelj i ratni zločinac”, izjavio je za „Politiku” povodom rešenja o rehabilitaciji advokat Goran Branković, punomoćnik Vesne Kalabić, Nikoline unuke, koja je 2012. i podnela zahtev za rehabilitaciju.

Kako je navela u zahtevu, na njenog dedu, a time i na njegove potomke, komunistička vlast stavila je teško breme izdajnika, a da Nikoli Kalabiću nije suđeno, niti da je proglašen ratnim zločincem.

Rešenjem o rehabilitaciji sud je utvrdio da se ništavim od trenutka donošenja smatra sedam odluka Državne komisije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača tokom Drugog svetskog rata, donetih od marta do septembra 1945, kao i četiri odluke Zemaljske komisije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača tokom Drugog svetskog rata, donete od aprila do oktobra 1945, koje se odnose na Nikolu Kalabića. Ništavim se smatra i rešenje Sreskog suda u Mionici od 11. septembra 1946, kojim je Kalabiću konfiskovana nepokretna imovina. Ništave su i sve pravne posledice ovih odluka, konstatovano je u rešenju Višeg suda u Valjevu i navedeno da se rehabilitovano lice, Nikola Kalabić, smatra neosuđivanim. Ovakvu odluku Viši sud u Valjevu obrazložio je na 54 kucane strane.

Tokom desetogodišnjeg postupka, osim saslušavanja svedoka, razmatrani su i dokumenti iz brojnih institucija, među kojima su Međuopštinski istorijski arhiv Valjevo, Ministarstvo odbrane i Vojni arhiv iz Beograda, Arhiv Srbije, Vojni sud u Kruševcu, Institut za savremenu istoriju, Arhiv Jugoslavije, Bezbednosno-informativna agencija, Ministarstvo pravde…

U opširnom obrazloženju novog rešenja o rehabilitaciji sudija Obradović je podsetio da je punomoćnik predlagača, advokat Goran Branković, u završnoj reči konstatovao da je jasno da Nikola Kalabić nije bio pripadnik okupacionih oružanih snaga, niti pripadnik kvislinških formacija. Istakao je i da su u ponovnom postupku kao svedoci ispitani istoričari Bojan Dimitrijević, Veselin Đuretić, Milivoj Bešlin i Milan Radanović, a da nijedan od njih nije prezentovao bilo koji dokaz o saradnji Nikole Kalabića s pripadnicima okupatorskih oružanih snaga.

Takođe, nijedan od navedenih eksperata nije mogao da potvrdi da odluke Državne komisije ukazuju da je Kalabić izvršio ratni zločin, učestvovao u izvršenju ratnih zločina ili naredio izvršenje nekog od ratnih zločina.

Viši javni tužilac Dragana Marković, kao zastupnik Republike Srbije, protivnika predlagača u ovom predmetu, ponovila je da poštuje obavezna uputstva koja dobija od Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, da se ne mogu rehabilitovati i nemaju pravo na vraćanje imovine, između ostalog, i sva ona lica koja je Državna komisija proglasila da su ratni zločinci, odnosno učesnici u ratnim zločinima. Jedina odluka Državne komisije koja, po njenom viđenju, ukazuje da je Nikola Kalabić imao veze s ratnim zločinom jeste ona koja se odnosi na zločin u selu Drugovac.

Na osnovu saslušavanja stručnih lica, proučavanja njihovih knjiga, ona smatra da je nesumnjivo utvrđeno da je u selu Drugovac počinjen ratni zločin, da je u tome učestvovao najveći deo jedinica Gorske garde i ne može se prihvatiti da Nikola Kalabić kao komandant Gorske garde nije znao za taj događaj, da nije izdao naređenje u vezi s tim događajem. Zbog zločina u Drugovcu nema osnova za rehabilitaciju Nikole Kalabića, ocenila je Dragana Marković, a prenosi Politika.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *