grad

Sve manje svinjokolja u valjevskom kraju

VALJEVO- Bez suvog mesa i duvan čvaraka trpeza u zimske dane praktično je nezamisliva. Kada u jesenje dane počne priprema ovih specijaliteta zamirišu mnoga seoska, a nekada i gradska dvorišta. Sezona svinjokolja je već počela, ali već nekoliko godina u sve manjem obimu. Znao je nekad svinjokolj u valjevskom kraju da bude i mala svetkovina. Okupi se rodbina, komšiluk i prijatelji. Sa radom se krene rano ujutru i uz meze i vruću rakuju ostajalo se do duboko u noć.

„To je nekada bilo skoro kao slava. Rano jutro se skupljamo kod domaćina i dok se loži vatra pod raniju pije se varenica. Tu je pet, šest ljudi da pomažu, lože vatru, dovedu i pridrže posek, srđuju meso, da se družimo. I to se skoro sve i pojede što je uz razgovor i druženje bilo najbitnije. Sad nema ko ni da sprema ni jede, nema naroda, nema mladih. Ko god je mogao da ode on je otišao. Pitanje je da li će za deset godina više i biti svinjokolja“, priča mesar Mile Gotovčević, koji je ovaj posao izučio davne 1976. godine.

Najviše posla mesari su imali za 29. novembar, praznik bivše SFRJ. Dan republike više nije u kalendaru državnih praznika, pa kao da zajedno sa njim u istoriju polako odlazi i svinjokolj. Sve je ređe ranija i onih koji na svom gazdinstvu tokom godine hrane svinje kako bi za zimu obezbedili zalihe mesa, masti, slanine, kobasica …

„Pre je većina klala svinje za 29. novembar i tada je bilo više poseka i posla. Danas se taj broj smanjio pa tako ko je klao dvoje sada kolje jedno, ko je nekada klao tri poseka sada dva. I uglavnom su to staračka domasinstva. Razlog je što srpsko selo, a i mi zajedno sa njim lagano umiremo. Uvozi se meso iz drugih zemalja po daleko višim cenama, a te države daju podsticaje odgajivačima i oni se uklapaju u tu cenu, naš proizvođač tu nema računicu. Trenutna cena tovljenika stokilaša je 120 do 130 dinara i ko za te pare da ga odgaji. Ne može niko. Teško je porediti nekadašnje vreme i sad. Nekada je skoro svaka kuća gajila posek, kako bi pripremili meso za zimske dana, a sada po neko odgaji jedno ili dvoje“, kaže Gotovčević i dodaje da je cena klanja i sređivanja poseka od 2.000 do 3.000 dinara, „a tu računa nemam ni ja niti oni. I muka je i njima i meni.”

Mesar Mile kaže i da je jedan od razloga što se sve manje domaćih proizvoda od mesa priprema u sopstvenoj režiji je i taj što su se i navike u ishrani promenile. „Sada mladi više vole da jedu viršlu, safaladu, parizer i mortadelu nego naše domaće proizvode. Tako je jer je roditeljima najlakše da kupe kilogram viršli za 200 dinara i daju detetu što je veoma loše, dok je domaći proizvod neuporedivo zdraviji“, naglašava Mile.

Milorad Stanojević iz Popučaka ove godine za zimu je spremio mesa i mesnih prerađevina od dva tovljenika od po 150 kilograma. Prema njegovim rečima nikada nije bilo teže odgajiti posek nego ove godine.

„Ja sam ove godine odgajio dva poseka, ali nikad nije bilo gore. Kada sam ih kupovao krajem maja plaćao sam po kilogramu žive vage 240 dinara, a sada kada bi ih prodavao utovljene cena je 120 do 130 dinara. Da bi dobili jedan kilogram prirasta svako je moralo da pojede po 3 kilograma koncentrata, a kilogram koncentrata je 37 dinara što je 111 dinara. Uz to treba dodati rad, troškove veterinara. I gde je tu računica? Šta sam dobio? Ništa. Jedino je dobro što znam da sam ga ja odgajio, znam kakvo je meso i što nisam morao da sada dam novac odjednom da bi ih kupio. Inače ostala je tradicija i malo navika da se spremi suvog mesa, slanine, masti a nema ih računa gajiti“, kaže Stanojević.

 

 

 

3 komentara na “Sve manje svinjokolja u valjevskom kraju

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *