VALJEVO- Broj obolelelih od karcinoma pluća i od hronično opstruktivnih bolesti pluća je u porastu. Odeljenje pneumoftiziologije se u svakodnevnom radu najčešće suočava upravo sa ove dve dijagnoze bolesti. Što se karcinoma pluća, prema poslednjim podacima u našoj zemlji svake godine imamo 5.200 novoobolelih ljudi, dok bitku sa bolešću izgubi 4.600 ljudi.
To je karcinom koji se nalazi na trećem mestu po oboljevanju kod oba pola. Iza karcinoma dojke, karcinoma debelog creva i rektuma, to je vodeći uzrok oboljevanja i umiranja kod muškaraca, a na drugom mestu se nalazi po stopi smrtnosti kod žena odmah iza karcinoma dojke.
„Razlog ovakve statistike jeste u prvom redu što se ovi karcinomi jako teško prepoznaju jer ne daju tipičnu simptomatologiju. Ne postoji nijedan simptom za koji možemo da kažemo da je karakterističan za karcinom pluća. To su karcinomi koji su uglavnom vezani za stariju životnu dob preko 60 godina života, ali se poslednjih godina sve više susrećemo sa mlađom populacijom ispod 50 godina života. To su takođe karcinomi koji dugo mogu da rastu u grudnom košu bz ikakve simptomatologije i prve simptome mogu da daju tek kada daju udaljene metastaze“, pojasnila je dr Dragica Divnić, pneumoftiziolog valjevske bolnice, napominjući da je osnovi faktor rizika za nastajanje karcinoma prvenstveno pušenje.
Osim izloženosti duvanskom dimu od faktora rizika su prisutni i izloženost štetnim gasovima, spoljašnje i unutrašnje aerozagađenje, nepravilna ishrana i genetika kao jako bitan faktor.
„Neće svi pacijenti koji su pušači oboleti od karcinoma, ali najveći procenat obolelih jesu pušači. Kod nepušača obolelih od karcinoma pluća detektovana je određena mutacija gena koji je krivac za razvoj oboljenja. U početku bolesti simptomatologija je opšta i nekarakteristična, umor, malaksalost, gubitak težine, probadanje, gubitak apetita, veoma nekarakterističan kašalj. Nakon sumnje na oboljenje uspostavlja se dijagnostički princip koji podrazumeva radiografiju, skener, bronhoskopiju. Kada je u pitanju karcinom pluća neophodan je multidisciplinarni pristup i veći broj lekara koji potvrđuju dijagnozu i učestvuju u daljem lečenju. Kod karcinom apluća imamo dve velike grupe to je mikrocelularni karcinom koji čini 75% oboljenja i adeno karcinom koji je poslednjih godina u velikom porastu. Zbog ozbiljnosti bolesti karcinoma pluća, ključna je prevencija i mogućnost ranog otkrivanja“, rekla je dr Divnić.
Hronična opstruktivna bolest pluća je svuda u svetu i kod nas u porastu po broju obolelih i smrtnosti. Bolest je hronična i progresivna i karakteriše je abnormalan odgovor disajnih puteva na štetne čestice i gasove. Najviše pacijenata je među ljudima preko 60 godina, mada je u poslednje vreme sve više pacijenata koji su mlađi od 50 godina.
„Što se tiče lečenja tu je aktivan farmakološki edukativni pristup. Osim prestanka pušenja, edukacija o pravilnom korišćenju inhalacione terapije takozvane pumpice kao leka je ključna, a obavezna je i vakcina protiv gripa“, rekla je dr Divnić.