utorak, 5. marta 2024.

U valjevskom kraju smanjena površina pod malinom

Objavljeno: 3. oktobra 2019.
Facebook
Twitter
LinkedIn

VALJEVO- Od nekada vodećih proizvođača maline u Srbiji, sa trenutnih 789 hektara na koliko se ovo voće gaji u valjevskim selima, ovdašnji malinari našli su se na dvanestom mestu. Godinama je valjevski kraj bio jedan od vodećih i po površinama i po proizvodnji ‘’crvenog zlata’’, međutim  kada se malina počela gajiti u ariljskom kraju i stavljanjem katanca na ‘’Srbijanku’’ je izgubilo prestižnu poziciju u gajenju ovog voća. Po površinama na kojima se gaji malina grad na Kolubari odavno su pretekli njegovi susedi.

Jovan Milinković, savetodavac za voćarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi ‘’Valjevo’’ podseća da je ceo lanac od proizvodnje, preko otkupa do prerade maline bio napravljen kroz kooperative, odnosno zadruge, koje su imale otkupna mesta odakle su se sve količine proizvedene maline slivale u nekoliko centara, a na vrhu te piramide u Valjevu sa hladnjačom nalazila se “Srbijanka” i sve što je proizvedeno na teritoriji Valjeva se slivalo tu, prerađivano i odatle išlo na tržište.

‘’Valjevski proizvođači isključivo su bili oslonjeni na ’Srbijanku’ kao jedinu fabriku koja je u sopstvenu hladnjaču mogla da primi nekoliko hiljada tona voća. Kada je ona prestala sa radom proizvođači su ostali obezglavljeni i urušavanjem  jednog takvog sistema mi nismo uspeli da se oporavimo, jer za proizvodnju maline su potrebne hladnjače i prostor gde se ta roba smešta, prerađuje i kasnije prodaje’’, kaže Milinković.

Prema podacima objavljenim u Anketi o strukturi poljoprivrednih površina Republičkog zavoda za statistiku malina se najviše gaji na području Ivanjice na preko 2.300 hektara, sledi Arilje sa 1.874 hektara, zatim Bajina Bašta, Brus, Krupanj. Po površinama ispred Valjeva su i Lučani, Prijepolje, Užice, pa i susedna Osečina gde se ovo voće gaji na 1.045 hektara. Na desetom mestu je Kosjerić gde malinjaci zauzimaju 803 hektara, jedanaesta je Požega sa 795 i na dvanaestom mestu Valjevo sa površinom od 789 hektara.

Zbog nedostatka preradnih kapacita malina je sa teritorije Valjeva počela da odlazi na stranu, a proizvođači su hteli ne hteli bili prinuđeni da je odvoze sami ili su otkupljivači uspostavljali otkupnu mrežu.

Jovan Milinković

‘’Mi nismo imali oko čega da se okupimo, jer je ta hladnjača trebalo da bude jezgro gde bi u stvari trebalo sve da se događa. Sada već imamo hladnjaču u Brezovicama, na Stavama koje su počele sa radom u poslednjih godinu, dve dana. Ali u proteklih 15 godina nije postojala mogućnost da se veći broj proizvođača okupi oko nekoga, bilo da je to zadruga ili udruženje, i da se tu kroji dalja sudbina malinarstva.  Da vidimo šta to dalje treba da uradimo, koji su to problemi, a koji su isplivali tek u poslednjih pet godina među kojima su sadni materijal, sistem otkupa, cene, plasman maline… Valjevo je jedno od retkih proizvodnih područja koje nije imalo svoje preradne kapacitete i zato je sa onog prvog ili drugog mesta došlo na sadašnju poziciju sa daljom tendencijom pada’’, navodi naš sagovornik.

Međutim, kada su, kako kaže, pokušali  da izgrade i hladnjaču koja bi bila u vlasništvu samih proizvođača isprečilo se nekoliko problema među kojima su električna energija, loša putna infrastruktura, veliki početni kapital koji poljoprivrednici nemaju.  Probali su kako tvrdi i preko projekta stvaranja novih zadruga, koji se realizuje u Srbiji, ali do tih para je navodi teško doći.

‘’Mislim da se u Valjevu ništa nije uradilo kako bi se pomerili sa mrtve tačke, a Valjevo uopšte nije mali grad i to je jedna ozbiljna snaga što se tiče broja ljudi. Mogao bi tu da se nađe određeni broj i radnika koji će da beru i prerađuju malinu, ali mi nemamo to gde da radimo. I dan danas smo mi prinuđeni da ta malina odlazi i iz malih hladnjača koje trenutno rade na teritoriji Valjeva, jer one rade za nekog sa strane a ne za sebe, nisu samostalni ni u otkupu ni u odlučivanju šta dalke sa tim proizvodom. Bojim se da mi ni u dogledno vreme bez nekog osmišljenog plana u narednih pet godina nećemo ništa uraditi. Potrebno je da znamo šta uraditi, kako da dođemo do tog nekog većeg objekta koji može da otkupi i preradi veće količine maline, a kasnije i plasira na tržište. Do tada će proizvođači i dalje biti prepušteni otkupljivačima koji, uglavnom, dolaze sa strane’’, zaključio je Milinković.

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *