VALJEVO- U okviru manifestacije Mart, mesec srpskog jezika, u organizaciji Društva za srpski jezik i književnost Srbije u saradnji sa Katedrom za srpski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, organizovan je konkurs na koji su učenici slali svoje predloge za najlepše reči srpskog jezika.
Učenici različitih uzrasta, od onih koji pohađaju peti razred osnovne škole do onih koji završavaju srednju školu, slali su na adresu Društva za srpski jezik izabrane reči koje smatraju najlepšim u srpskom jeziku prema njihovom značenju, zvučanju, građenju, simbolici ili prema dragoj uspomeni na one svoje bližnje od kojih su ih čuli.
Stiglo je 905 predloga, a tročlana Komisija, izabrala je reč praskozorje kao najlepšu od onih koje su pristigle na konkurs.
Da reč praskozorje zaista zaslužuje pažnju, potvrđuje i činjenica da se za nju odlučilo čak deset učenika iz Srbije, među kojima je Bogdan Petrović iz Valjeva, učenik osmog razreda Prve osnovne škole.
„Izabrao sam reč praskozorje jer je zvučna i veoma lepa. Ima široku simboliku: ona je početak nečeg novog, lepog, iskričavog. Početak rađanja, života, novog doba. Ta reč ima složenu tvorbenu strukturu i to su ti elementi koji su ostavili upečatljiv utisak na mene i još devet učenika u Srbiji. Smatram da treba da čuvamo i negujemo bogatstvo našeg jezika jer ćemo tako očuvati našu kulturu i identitet. Jezik i narodni običaji održali su nas kroz vekove. Presrećan sam što je moj predlog izabran od tako uglednog žirija, koji su činili profesori Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. I priznajem da je neverovatan osećaj kada shvatiš da je tvoj predlog izabran za najlepšu reč srpskog jezika od toliko predloga iz cele Srbije“, rekao je Bogdan.
Bogdan je veoma zainteresovan za srpski jezik i književnost, ali i druge jezike, pa planira da se upiše na filološki smer Valjevske gimnazije. Ovog proleća se plasirao na republičku Književnu olimpijadu i ubedljivo osvojio prvo mesto na opštinskom takmičenju iz istorije.
Inače, praskozorje je slovenska reč koja označava vreme pred izlazak sunca, kad zora praska, puca. Ova slika vidljiva je i u složenoj tvorbenoj strukturi te imenice.
Reč nosi duboku simboliku rađanja, početka i nade. U obrazloženju svoje odluke učenici su pisali da im se čini kao „da puca, uz prasak, ljuska dana koji se rađa”, da reč označava „početak nečeg novog, lepog i iskričavog”, kao i da se praskozorje odnosi na „novi dan, novi početak i povratak svetlosti nakon tame”, dok su neki zapazili da ta „jedna reč opisuje toliko mnogo”.