VALJEVO – Čak tri puta veću zaradu od investiranog novca donosi gajenje lekovitog i aromatičnog bilja, pokazuje istraživanje koje su na području valjevskog kraja sproveli stručnjaci Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo.
Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima i raznolikosti reljefa, lekovito i aromatično bolje poput bosiljka, matičnjaka, vranilovke, valerijane, kamilice, žalfije, nane ili belog sleza, uspešno se može gajiti i na našem području.
“Istraživanja su pokazala da je uzgajanje lekovitog bilja isplativije od drugih poljoprivrednih kultura i ostvareni prihod može biti čak tri puta veći od uložene investicije. Tako se najveći prihod može ostvariti prilikom uzgoja matičnjaka, koji raste i razvija se oko deset godina i svake godine donosi prihod uz minimalna ulaganja. Računica pokazuje da su ulaganja u zasad matičnjaka na jednom hektaru, koja uključuju seme, đubrenje, naftu, radnu snagu i zaštitu useva, u prvoj godini 1.205 evra. S druge strane, uz prinos od 1,5 tone matičnjaka, prihod je 1.535 evra, što znači da je čista zarada 330 evra. Već u drugoj godini troškovi ulaganja su manji i iznose 868 evra, ali je prinos veći i ide do tri tone, pa je zarada 2.167 evra”, objašnjava Svetlana Jerinić, savetodavac za ratarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Valjevo i jedna od autorki studije o mogućnostima gajenja lekovitog i aromatičnog bilja.
Ovaj biznis, koji poljoprivredna gazdinstva mogu raditi i kao dodatni posao, kako se navodi, svakako doprineo njihovoj održivosti i unapređenju ruralnog razvoja.
“Preporuka je da to budu mala i srednja porodična poljoprivredna gazdinstva u brdskim i brdsko–planinskim područjima, sa usitnjenim parcelama, koja sa sopstvenom radnom snagom i raspoloživom mehanizacijom mogu uspešno gajiti lekovite biljne vrste. Međutim, ono što je neophodno za proizvođače jeste da treba unapred obezbediti kupce i tržište, jer je reč o robi koja ne može da bude skladištena i čeka“, savetuje Svetlana Jerinić.