VALJEVO- “ Moj sin i danas da je živ učinio bi isto. Zamenio mlađeg od sebe. Takav je bio moj sin, moj heroj. Bio je spreman da pogine za svoj narod i zemlju”, kaže Radmila Pavlović (83), majka pukovnika Milenka Pavlovića, koji je poginuo pre 20 godina braneći nebo iznad Valjeva. U rodnoj kući pilota Pavlovića u Gornjem Crniljevu kod Osečine, u sobi u kojoj je odrastao i dalje stoje njegove iniforme, knjige, stare fotografije i lične stvari.
“Svako jutro kad ustanem prvo uđem u njegovu sobu. Izljubim sve njegove slike, isplačem i krenem nešto da radim. Kada je pogunio, mislila sam da neću preživeti ni ja. Molila sam Boga svaku noć da me uzme i odvede kod njega. I dan danas kad legnem svaku noć kao da čujem njegove korake i sve se nadam da je ovo bio samo ružan san i da će mi moj sin ponovo pokucati na vrata”, ispričala je u ranijoj ispovesti majka srpskog heroja.
Radmila kaže da je njen Milenko od malih nogu samo u nebo gledao i da je maštao o tome da jednoga dana poleti.
“ Knjiga mu je išla od ruke, a u isto vreme nije se libio ni seoskog posla. Pamtim sve, od trenutka kada smo ga pratili u Mostar na akademiju, kako maše iz šaraga, do poslednjeg susreta, ovde ispred kuće. Rat je već počeo, došao je samo na kratko da nas vidi, već je seo u kola da krene, a onda naglo izašao, ćutke mi prišao, snažno zagrlio i poljubio. Kao da je hteo da kaže ‘mama, ovo je poslednji poljubac’, rekla je Radmila u razgovoru za naš portal pre tri godine, a prenosimo ga u celosti u znak sećanja na dan kada je nastradao Milenko Pavlović.
Pavlovićevo rodno Gornje Crniljevo odužilo mu se tako što njegovo ime nose fudbalski klub i lovačko udruženje, u Osečini njemu je posvećeno odeljenje muzeja, a u seoskom memorijalnom centru njegov drug od rođenja Ljubiša Isailović brine o stvarima koje je pilot poneo na svoj poslednji let, među kojima su Milenkova kaciga, pištolj i mobilni telefon. “ Od kolevke pa do groba, to je naša priča. On pilot, ja seljak, ali ceo život provedosmo zajedno jer odavde nikad nije ni otišao već se stalno vraćao i uvek je bio jedan od nas. Voleo je život, društvo, sport, lov, sve nas”, kaže Ljubiša.
Milenko Pavlović će danas dobiti ulici u Osečini. Njegovo ime poneće dosadašnja Bolnička ulica, jedna od glavnih saobraćajnica u toj varošici.
Milenko Pavlović je imao 40 godina kada je poginuo. Iza sebe je ostavio sinove Srđana i Nemanju i supruga Slavica. Posthumno je odlikovan Ordenom za hrabrost i Zlatnom letačkom značkom ali, iako je postojalo više inicijativa, država ga ni posle 20 godina nije proglasila narodnim herojem.
2 komentara na “„Voleo je visinu, sa visine je i otišao“”
Što ne napišete da je 04 maja 1999 god kada je poginuo pilot Pavlović, Milomir Minić sekretar SPS i kordinator službi bezbednosti za Kosovo obišao porušeni Krušik, a da su NATO piloti pošli da bombarduju Krušik. Koji ste vi novinari sve ima svoj uzrok a posledica je smrt pilota Pavlovića SLAVA MU.
Pa taj Minić nije mogao zanat da završi u tehničkoj školi, nego vanredno završio a sad i on novokomponovani doktor nauka. Dvaput išo u Banja luku na pravni fakultet jednom da se upiše a drugi put da uzme diplomu, sve je izdao čudan je taj intelktualni kompleks gori od side.