VALJEVO- Višedecenijska izgradnja brane i hidroakumulacije u okviru regionalnog hidrosistema „Stubo – Rovni”, u fazi tehničkog prijema i očekivanja upotrebne dozvole, sa napunjenim jezerom već nekoliko godina ne izlazi iz završne faze. U ovaj projekat je do sada uloženo oko 80, a trebaće još preko 20 miliona evra, kako bi se vodom snabdevale opštine Mionica, Lajkovac, Lazarevac, Ub i Lig, za čije potrebe je i nastala ideja o pregrađivanju toka Jablanice i skupljanju vode, koja će teći nizvodno do budućih korisnika, prenosi nedeljnik Napred.
Umesto očekivanog početka konačne eksploatacije za projektovani broj od oko 300.000 potrošača, zbog prekida i odlaganja planova i finansija, u završnici gradnje, pred dobijanjem upotrebne dozvole, otvaraju se brojni problemi i traže nova rešenja. Počev od trase već izgrađenog magistralnog cevovoda, preko projekata čije se finansiranje odlaže, do novih koje je trebalo završiti davno i pre prvih litara vode u akumulaciji.
Dok država u ovom trenutku „Kolubaru” sputava kao regionalno preduzeće, a grad posmatra kao siroče u milosti njegovog budžeta, više desetina miliona kubika vode u akumulaciji „stoje” i služe samo za održavanje biološkog minimuma reka i eventualnu zaštitu od poplava.
„U planu za 2019. godinu bila je izgradnja magistralnih cevovoda Paklje – Fabrika vode na Pećini i od Divaca do Mionice. Radi se o projektima vrednim oko sedam miliona dinara, u okviru ugovora sa Evropskom investicionom bankom, za koje je trebalo da se raspišu tenderi u julu prošle godine. U međuvremenu su nas iz Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima usmeno obavestili da se od finansiranja oba projekta odustaje jer, navodno, iz ove kreditne linije ne mogu da se finansiraju preduzeća regionalnog karaktera. A ovo preduzeće je još 2010. godine preregistrovano u regionalno, upravo zbog mogućnosti korišćenja kredita i sredstava iz pretprisutnih fondova Evropske unije“, kaže Zoran Mitrović, direktor JP „Kolubara”.
Od skoro izvesne izgradnje dva seoska vodovoda, od Divaca do Veselinovaca i od Klanice do Valjevske Loznice, koja je uveliko najavljivana u 2019. godini, takođe se moralo privremeno odustati. Razlog je što se njihove trase poklapaju sa projektovanom deonicom brze saobraćajnice od Slovca do priključenja na auto-put u Nepričavi.
Za nedostajuću projektnu dokumentaciju sa građevinskim dozvolama, koja je kompletirana krajem prošle godine država je uložila skoro 50 miliona dinara, kako bi se što pre približili završetku radova, tehničkog prijema i dobijanju upotrebne dozvole. To su projekti nove fabrike za preradu vode na Pećini i projekti cevovodi do Uba, Lajkovca i Lazarevca i od Mionice do opštine Ljig, koja se kasnije priključila izgradnji Hidrosistema „Stubo – Rovni”.
Novi problem, međutim, nastao je na projektovanju cevovoda ka Ubu, Lajkovcu i Lazarevcu, na deonici od rezervoara Oštrikovac do Nepričave, jer se pre dobijanja lokacijskih uslova mora sačekati Prostorni plan područja posebne namene.
Tehnički pregled brane počeo je još 2015. godine, od početka punjenja akumulacije i dalje traje. Akumulacija je bila puna 2016. godine, a 2017. dobijena dozvola za probni rad. Posle više d dve godine voda iz nje se još uvek ne koristi. U 2019. godini radilo se na rešavanju primedbu Komisije za tehnički prijem, kako bi se priveo kraju i dobila upotrebna dozvola. Tu bi, po rečima direktora „Kolubare”, mogli da nastanu novi problemi, pre svega, zbog imovinsko-pravnih odnosa. Eksproprijacija zemljišta, sa početkom u 90-tim godinama prošlog veka, do dan-danas je delimično urađena.
Zbog toga, na primer, nedostaje i na JP „Kolubara” ne vodi se 18 hektara zemqljišta. Početkom ove godine, po zahtevu Komisije za tehnički prijem, urađena su četiri projekta, koje je takođe trebalo završiti pre početka punjenja jezera. Sada su to savremeni projekti sanitarne i antierozivne zaštite, sanacije osulina na putu oko akumulacije i sanacije klizišta na putu Stubo-Brezovica, koje je sa oko 30 miliona dinara preko Direkcije za vode finansiralo Ministarstvo poljoprivrede. Ostaje, međutim, da se vidi hoće li to, država ili Grad finansirati, prenosi nedeljnik Napred.