Društvo

Iz arhitekture „uplovio“ u vinogradarstvo

VALJEVO- ”Posle dugog niza godina ovo je osveženje. Izuzetno volim svoju matičnu struku, ali ovo je jedan novi izazov”, ovako o poslu vinogradara i vinara u koji je uplovio nakon penzionisanja govori valjevski arhitekta Branimir Ranković. Dok nije odlučio da gaji vinovu lozu na porodičnom imanju u Miličinici radni vek je proveo u Odeljenju za urbanizam u valjevskoj Gradskoj upravi. Da se bavi ovim poslom delom je, kako kaže, uticalo i to što mu je otac po struci bio agronom, podrška i zajednički rad sa bratom od stica ali i od komšija iz vinarije ”Pusula”.

„Što se tiče rada u vinariji broj jedan je moj brat od strica Dragić Ranković, koji je tehnolog i ima izuzetno veliko iskustvo u ovom poslu. Ja pored njega učim. Jeste pod stare dane, ali nikad nije kasno za neke nove izazove i nova saznanja. Veliko zadovoljstvo u ovom poslu pruža to što on obuhvata dve grane vinogradarstvo i vinarstvo što potvđuje i izreka da se dobro vino pravi već u vinogradu“, priča nam Branimir, koji se dugo godina bavio i muzikom.

Prve čokote zasadili su 2013., dve godine kasnije počinju izgradnju vinarije koja je 2017. godine zvanično registrovana pod imenom ”Puce”. Uz moguća manja proširenja, koja najavljuje, trenutno je na oko dva hektara zasađeno oko 8.000 čokota. Od belih vina zastupljene su sorte Rajnski rizling i Sovinjon beli, a ono na čemu najviše insistiraju i od koje najviše očekuje je Bela tamjanika. Od crnih vina tu su Prokupac, Merlo, Frankovka, i nešto malo Sovinjon kaberne.

„Imali smo ranije iskustvo naših dragih kolega i suseda iz vinarije ‘Pusula’ da je Miličinica izuzetno povoljno podneblje za vinovu lozu, a želeli smo da pored univerzalnih, odnosno, svetskih sorti imamo i nešto domaće. Vodimo računa o kvalitetu i što se tiče prinosa to je maksimalno dva kilograma grožđa po čokotu. Ako hoćete dobro vino, a mi to zaista i želimo, da napravimo spoj između savremene tehnologije i tradicionalnog načina proizvodnje, da tu postignemo ravnotežu i da to pre svega bude kvalitet“, kaže naš sagovornik.

Trenutna proizvodnja u ovoj porodičnoj vinariji kreće se između 7.000 i 8.000 hiljada litara vina. Cilj im je da dostignu 15.000 litara. Po zakonu, imaju mogućnost i do 30.000 litara, ali prema mišljenju Rankovića, tu proizvodnju neće moći da dostignu već će prvenstveno ići na kvalitet.

„Što se tiče tržišta, za sada računamo na Valjevo i okolinu, ali i Beograd. Za izvoz su potrebne veće količine, ali ukoliko bi došlo do udruživanja nas malih proizvođača mogli bi na inostrano tržište. U ovoj proizvodnji su ogromna ulaganja i ko počinje mora da shvati da je to na duže staze. Ekonomski aspekt mi još ne osećamo, ali sam trend nam pokazuje da treba da nastavimo”, navodi Ranković i dodaje da Valjevo ima izuzetne mogućnosti u ovoj oblasti što su, kako kaže, već dokazale velike vinarije.

Iako je ovaj kraj više poznat po šljiivi i malini, vinova loza je dobro uspevala na južnim i jugozapadnim pozicijama, a skoro svaka kuća polovinom prošlog veka imala je manji ili veći zasad. Obnova vinogradarstva u valjevskom kraju počela je pre nešto više od deceniju i po.

Govoreći o razvoju ove grane poljoprivrede poslednjih godina Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe ”Valjevo”  kaže da se sa nekadašnjih pet hektara sada došlo do površine od preko 160 hektara gde se u proseku postiže prinos između šest do sedam tona po hektaru. Samo u vlasništvu dve velike vinarije,”Jelić” u Bujačiću i ”Pusula” u Miličinici je preko 30 hektara vinograda.

„Ko gledamo samo područje Kolubarskog okruga i koliko ima stanovnika, ipak se malo vina ovde proizvede. Deo tog vina se prodaje i van naše regije. Tu su Beograd, manji ili veći gradovi, a sam kvalitet tih vina je prokrčio sebi put na ta tržišta. Prema onome što sam pratio u poslednjih dvadesetak godina mislim da nas, bar što se tiče početka vegetacije, očekuje jedna dobra godina u kojoj po meni možemo imati daleko bolji kvalitet grožđa nego prethodne godine“, kaže Milinković.

Inače valjevski vinogradari shvatili su da samo udruženi mogu biti konkurentniji na tržištu. Ovde već nekoliko godina postoji Udruženje vinogradara i vinara ’’Gradina’’. Osim toga što se valjevski kraj vratio na vinarsku mapu Srbije, nalazi se i na vinskom putu što omogućava i razvoj vinskog turizma i privlačenje ljubitelja vina u ovaj deo Srbije.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *