četvrtak, 13. juna 2024.

Jedini proizvođač šipurka u valjevskom kraju

Objavljeno: 7. septembra 2018.
Facebook
Twitter
LinkedIn

VALJEVO- U valjevskom selu Mrčić pored vinove loze, šljive, jabuka i drugog voća poglede žitelja ovog sela a i drugih prolaznika privlači za mnoge neobična parcela na kojoj je zasađena divlja ruža ili šipurak. Iako je ova biljka svima nama dobro poznata malo je u Srbiji onih koji bi se odlučili i da je gaje. Umesto da je bere na njenom prirodnom staništu, u obalama, valjevac Aleksandar Prodanović pre šest godina rešio je da se oproba u plantažnom gajenju šipurka. Nije se obazirao na komentare da gaji korov već je odgovarao da on gaji lekovitu biljku.

On je 2012. godine na dva hektara, zasadio je 3.000 sadnica divlje ruže. Gaji dve sorte polimerijanu i laksu. Reč je o divljoj vrsti šipurka, koji se isključivo gaji zbog ploda i kao podloga za kalemljenje ruža.

“Iako ova godina za proizvodnju nije bila idealna ubrali smo 4.500 kilograma svežeg ploda i ja sam zadovoljan. U odnosu na sve druge voćne kulture, malinu ili šljivu koje su bile potcenjene, šipurak je dosta isplativiji. Tržište za šipurak je veliko a potražnja za njim je iz godine u godinu sve veća i veća. Sav rod preradim u džem i voćnu kašu, a pored toga mnogi me zovu i da bi kupili svež plod“, kaže Aleksandar Prodanović, prvi i za sada jedini proizvođač šipurka u valjevskom kraju.

Ove godine otkupna cena jednog kilograma šipurka na početku berbe bila je 70 dinara ali se procenjuje da će do kraja sezone izaći i na 90 dinara. Sav rod šipurka Prodanović preradi u džem i voćnu kašu. Cena i tražnja za ovim voćem podstakla poljoprivrednike iz drugih krajeva Srbije da se okušaju u ovoj proizvodnji ovog voća.

Dvadesetak poljoprivrednika iz Novog Pazara, Sjenice, Tutina i užičkog kraja nedavno je obišlo plantažu u Mrčiću kako bi se iz prve ruke upoznali sa načinom gajenja ove biljke. Namera im je da formiraju Uniju odgajivača a kasnije i prerađivača ploda divlje ruže. Pre nekoliko meseci potpisan je sporazuma između Centra za razvoj poljoprivrede grada Užica, Međuopštnske unije poljoprivrednih udruženja Novog Pazara, Tutina i Sjenice i Poljoprivrednog gazdinstva “Tatas Prodanović“ Aleksandra Prodanovića iz Valjeva, a sve u cilju podizanja novih plataža šipurka i njegovog zajedničkog plasmana na tržište.

“Moja porodica i ja dugo godina se bavimo poljoprivredom i mislim da ovo može da bude dobra proizvodnja i da se ostvari dobit. Šipurak kao biljka nije puno zahtevan i nadam se da može da se proda. Nameravam da zasadim jedan hektar a da li ću plod prodavati u svežem stanju ili prerađen pre svega će zavisiti od prinosa“, kaže Danko Jolović iz Novog Pazara.

“Svedoci smo da i malina doživljava padove što se tiče cene i to će verovatno prema analizama potrajati, tako smo mi kao proizvođači, pogotovu ko na selu živi isključivo od poljoprivrede, prinuđeni da imamo neka dodatna primanja. U ovom slučaju mogućnost je u gajenju šipurka, jer on obećava dobru ekonomsku računicu pogotovu ako se prerađuje u gotov proizvod. Inače udruživanje proizvođača je trenutno napotrebnije Srbiji pogotovu zapadnim krajevima jer bez toga ne možemo ići napred. Zato smo se i dogovorili i stvorili su se uslovi da formiranjem udruženja obezbedimo preradne kapacitete a samim tim i tržište“, poručuje Borko Pavić, predsednik Centra za razvoj poljoprivrede grada Užica.

Trenutno je obezbeđen sadni materijal za poljoprivrednike koji budu želeli da se bave uzgojem šipurka. Prema rečima Prodanovića postoje i obećanja da projekat podrži i Turska, ali bi to u nekom narednom periodu bilo vezano za podizanje preradnih kapaciteta. Plan je i da nadležnom ministarstvu  podnesu inicijativu da šipurak bude uvršćen na listu lekovitog bilja što bi kasnije obezbedilo subvencije proizvođačima za podizanje novih zasada.

Piše: Dejan Davidović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *