Društvo

NATO u Beogradu, jedno prošlo (iliti došlo) doba…

VALJEVO- Dakle, mi smo do ’99. bili nešto nalik primatima koji su zahvaljujući NATO zločincima evoluirali, sišli sa grana, prestali da love doručak i postali ljudi?! Ne nešto naročiti ljudi, siromašni duhom ali obogaćeni uranijom i grobovima, što je sasvim solidan temelj da se jednog dana sasvim uspravimo na dve noge kako bi, valjda, mogli još poniznije da se poklonimo belosvetskom šljamu! Do tada je belosvetski šljam dobrodošao u Srbiju da nas komforno prosvećuje kako smo 78 dana satirani za naše dobro, jer opšte je poznato da ništa ne čini toliko dobra kao sušto- ZLO!

Sve je to lepo objasnio Jens Stoltenberg, generalni sekretar vojnog kabineta đavola, u sred Beograda, drag i rado viđen gost grada i države koju je NATO toliko oplemenio da nam valja “gledati u budućnost”, kako je zaključio, jer ukoliko se stalno budemo osvrtali u prošlost videćemo rogatu i repatu senku koja se za njim vuče kroz bujicu krvi!

U budućnosti toga nema, zapravo, ne bi smelo da bude, jer ukoliko nismo spremni da praštamo i zaboravljamo uzalud su se trudili 78 dana (i mnooogo duže od toga formirajući i obučavajući šiptarske OVK krvničke horde) da od nas naprave ljude po meri…sanduka i rake!

A, trudili su se svojski pokušavajući da “sruše režim Slobodana Miloševića i zaštite civile”, kako je isiktao u sred Beograda, ali su u toj igri žmurke sa Miloševićem satirali isključivo one ciljeve gde su pretpostavljali da se Sloba krio! Logično je pretpostaviti da se štekovao u porodilištu pa udri po njemu, ali Slobe nigde! Ako nije u porodilištu mora da je u nekom od vagona kompozicije u Grdeličkoj klisuri pa drm po njom, no…

Proberu po rasutim rukama, nogama, glavama, utrobama…opet nigde Miloševića- ajde onda da probaju u Batajnici, možda se sakrio iza malenog anđela Milice Rakić ali ponovo lažna dojava…

Kad već nije ni tamo mora da je na pijaci u Aleksincu ili šeta negde po centru Niša, pa ih ništa ne košta da pokušaju i tamo da ga “zapljunu” sa nekoliko “tomahavka”, ali kako je Milošević očigledni trčao brže od Juesina Bolta tako su morali da gađaju mostove, naročito onaj u Varvarinu za koji se opravdano sumnjalo da se Sloba krije među deset masakriranih civila na njemu, naročito je Sanja Milenković, anđelica od 16 leta podsećala na njega, ali, opet ta prokleeta Miloševićeva visprenost da utekne…

Baš kao što je utekao iz sravnjenih domova zdravlja, bolnica, naftnih postrojenja, termoelektrana, Košara, Paštrika, Prištine, Đakovice, Peći, Furške gore, Pančeva, Užica, Čačka, Zlatibora, Šapca, Valjeva… Pomenite grad, instituciju, parkić, žbun…svugde je mogao biti i jednostavno su moralo po pravilima “igre” da ga traže i “zapljunu” dok je Srbija jaukala i lelekala, ali kakve bi to žmurke bile kad neko ne bi zanovetao?!

A, jesmo zanovetala, vala, vazda gledamo u tu prošlost i nikako da se trgnemo s godišnjica, parastosa, zadušnica, nekakvim jednom za 78 dana pakla (i još mnogo njih koji su im preethodili kao i onima što su krvavi zorama svitala za njima po Kosovu i Metohiji) koji su davno prošlo vreme i na koje valja gledati Stoltebergovima očima slepca- rušili su Miloševića pa uzgred i sve što se našlo u dometu.

Ciljali su Slobodana ne znajući kako se ostali zovu pa ajde preventivno da satremo gradove i sela, mora u njima biti i neki Slobodan, pa i ako nije Milošević ne mari- Slobodanu se u zube, rasute kosti, potrgane ruke, obezglavljeno telo i unakaženo lice ne gleda… Jednostavno, rušili su Miloševića i štitili civile! Srpske od viška života uglavnom, Albanske od “viška” Srba na zavetnoj nam svetinji! Sve je to đavolov vojni ataše lepo objasnio u sred Beograda, drag i pristojan gost kojeg ni tri dana nije dosta.

Baš kao što je i nama izgleda 78 dana pakla bilo malo da shvatimo kako treba gledati u budućnost, a ona sva prozračna i svetla, od uranijuma, voštanica o parastosima, zadušnicama i godišnjicama, ali to je već manje važno. Nek je on nama došao da nam objasni kako će nešto biti od ovog naroda kada se konačno uspravimo na dve noge i ponosno naklonimo fukarama za kojima se vuku rogate i repate senke.

Onog dana kada nas ko stado sprovedu u NATO (a hoće, budite sigurni) pa po komandi pogasimo kandila i voštanice, da zaludu ne gore jer suviše osvetljavaju prošlost i zaslepljuju budućnost. Budućnost koju đavolji vojni kabinet nosi na razaračima u morima krvi nekih novih nevinih stradalnika. Talasi su našu već razbili o hridi, sad bi nam valjalo da predusetljivo očistimo obalu i razapnemo ležaljke na njoj, da Stoltenberg i ovdašnje mu udvorice osunčaju lica bez obraza, odraza i treptaja ljudskosti u očima…

Piše: Mihailo Medenica

 

1 komentar na “NATO u Beogradu, jedno prošlo (iliti došlo) doba…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *