grad

O srcu treba misliti svakog dana

VALJEVO- Kardiovaskularne bolesti su i dalje vodeći uzročnik smrtnosti i oboljevanja, kako u svetu, tako i kod nas. U valjevskoj bolnici je za prvih osam meseci ove godine lečeno 330 pacijenata lečeno zbog akutnog infarkta miokarda, ali je smrtnost i dalje veoma visoka sa stopom od skoro devet odsto, rekao je Dr Branislav Pavlović, specijalista kardiologije valjevske bolnice.

„Nažalost, od svih pacijenata koji su preminuli kod nas, je svega četvrtina stigla do angiosale. Najveći broj pacijenata koji završe fatalno je zakasnilo. Koristim ovu priliku na opet napomenem svima, značaj blagovremenog dolaska kod lekara. Pogotovu kod stanovništva iznad 45 godina. Svaki bol u grudima može da bude opasan i ne treba čekati. Većinom je uzročnik bola u grudima neka banalna stvar, ali  mi to ne možemo znati dok se pacijent ne pregleda. Tako da apelujem na sve koji osete jak bol u grudima i taj bol traje duže od desetak minuta da pozovu hitnu pomoć ili potraže najbližu stručnu pomoć. Svaki pacijent sa bolom u grudima bi trebao najkasnije za pola sata da pođe kod lekara. Najvažnije je javiti se na vreme jer kada se zapuši krvni sud, a to je uzrok infarkta, svaki minut je dragocen jer svakim minutom nepovratno odumiru ćelije srčanog mišića. Posle tri -četiri sata mi i dalje možemo da primenimo savremene terapijske mere i pacijenta pošaljemo u angiosalu“, rekao je dr Pavlović.

Dr Branislav Pavlović

U ovoj godini zabeležena je prosečna starost pacijenta sa akutnim infarktom miokarda iznosila 72 godine, a bilo je i zaista mladih ljudi u svojim dvadesetim godinama, ali su oni više kuriozitet i po pravilu imaju teško nasledno opterećenje. Za mušku populaciju tek nakon 45 godine života rizik za oboljevanje postaje realan, dok su žene još kasnije izloženije faktorima rizika. Prema okvirnim podacima za proteklih osam godina koliko postoji angiosala u valjevskoj bolnici, godišnje se obavi između 1.100 i 1.300 procedura, bilo snimanja, bilo intervencija.

Faktori rizika za kardiovaskularne bolesti povišen nivo holesterola, dijabetes, hipertenzija, pušenje i gojaznost, kao i stres, koji je u savremenom društvu pomalo zanemaren.

„ Trenutno kardiovaskularne bolesti čine glavni uzročnik smrtnosti i u proseku u Evropi na 100 hiljada stanovnika 200-300 smrtnih slučajeva je povezano sa kardiovaskularnim oboljenjima, prvenstveno sa infarktom. Hronična izloženost stresu takođe dovodi do oboljenja, ali je to faktor na koji na žalost najmanje možemo da utičemo. Smanjenje holesterola, zatim vođenje računa o hipertenziji kao takođe bitnom uzroku kardiovaskularnih bolesti. Sada je dominantni uzrok morbiditeta i mortaliteta što se kardiovaskularnih bolesti tiče od etioloških faktora gojaznost i smanjena fizička aktivnost. Primenom savremene terapije, primenom statina, uspeli smo da smanjimo nivo holesterola, ali nismo uspeli da smanjimo i iskorenimo neke loše navike u opštoj populaciji“, rekao je dr Pavlović.

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *