VALJEVO- U Kolubarskom kraju ovog proleća je zabeleženo pet ujeda zmija otovnica. Na infektivnom odeljenju valjevske bolnice kažu da je zbog ujeda zmija lekarsku pomoć zatražilo svih pet osoba. Ujedi su zabeleženi u valjevskim selima Leskovice i Miličinica, kao i na teritoriji Mionice i Osečine. Načelnica infektivnog odeljenja valjevske bolnice dr Snežana Arsenijević kaže da su svu pacijenti nakon lečenja pušteni kući i nalaze se u dobrom zdravstvenom stanju.
Najčešći ujedi zmija beleže se na seoskom području prilikom branja malina, kupina ili pečuraka. U valjevskom kraju jedine zmije otrovnice su poskoci, a građani ih često mešaju sa “šarkom”, koja u poslednjih 15 godina nije viđena u valjevskom kraju. Lečenje nakon ujeda zmije prosečno traje nedelju dana, a pojedini pacijenti u bolnici provedu i do dve nedelje. Dr Snežana Arsenijević kaže da je najvažnije da ljudi koji borave na njivi ili u prirodi znaju kako da se zaštite od zmija.
„ Oni koji rade u njivi ili idu u branje pečuaraka ili jagoda trebalo bi da nose čizme i rukavice, bez obzira na toplo vreme. Kada dođe do ujeda zmije, ne preporučuje se isisavanje ili zacenjanje rane, a ozledjeni deo tela ne bi trebalo previše pomerati. Podvezivanje se preporučuje samo u situacijama ukoliko do najbliže ambulante možete da stignete za pola sata, u suprotnom, smatra se da se stvara više štete, a podvezak ne sme biti čvrst. Seruma, inače, ima u dovoljnim količinama u svim ambulantama u valjevskom kraju“, kaže dr Arsenijević.
Svake godine dogodi se u proseku 20 ujeda zmija, a „najgora“ je bila 1999. godina, kada je u mesecima posle bombardovanja tadašnje SRJ zabeleženo čak 40 ujeda zmija. Lekari kažu da u poslednjih 15 godina nije zabeležen nijedan ujed zmije sa smrtnim ishodom.
Biolog Predrag Petrović objašnjava da je u valjevskom kraju najotrovnija zmija poskok i da zato svi koji borave u prirodi moraju da budu vrlo obazrivi. “ Poskoci dominiraju u valjevskom kraju i ima ih svih boja, od sive do oker boje. Poskoci vode skriven način života i sakriju se sklupčani u hladovinu, gde beže od žege, tako da ih je veoma teško uočiti. Oni znaju da se penju i na drveće, što je retko u valjevskom kraju, ali i to se dešava. Noćne su životinje, a nekoliko ujede zabeleženo je u noćnim satima. Nema ni jedne klisure ni planine u valjevskom kraju gde nema poskoka. Ima ih mnogo više nego što mi mislimo i zato je oprez veoma važan“, objašnjava Petrović.