sreda, 1. februara 2023.

Priča o malom junaku-Kosti!

Objavljeno: 20. maja 2015. (10:50)
Facebook
Twitter
LinkedIn

VALJEVO – Kosta Đorđić iz iz prigradskog naselja Iverak za 16 godina života imao je čak 17 operacija! Od rođenja je u invalidskim kolicima, ali to ga ne sprečava da bude odličan đak prvog razreda Valjevske gimnazije! Ovaj hrabri mladi Valjevac, iako od rođena nije stao na svoje noge zbog oštećenja kičmenog stuba i cerebralne paralize, zrači verom, nadom i optimizmom, a kaže da mu ništa ne pada teško, da ne propušta ni jednu đačku ekskurziju niti rođendane njegovih vršnjaka. Sve to postiže uz ogromnu pomoć svojih roditelja, koji ga svakodnevno odvoze svuda gde treba i to „jugom“ starim 27 godina, kojim su Đorđići izbegli još 1988. godine iz Sarajeva u Srbiju.

„ Kosti je automobil sve, jer ne želi da propusti ništa od života koji imaju njegovu vršnjaci. Ne izostaje iz škole, nije propustio nijednu ekskurziju ni rekreativnu nastavu, odlazak na rođendane, izlazak u bioskop ili pozorište. Veliki problem je što je ‘jugo’ mali, što njegova kolica nisu predviđena da se svakodnevno rasklapaju, jer jedino tako mogu da se spakuju u gepek. Pri tome, posle 27 godina već je truo, a novca za drugi auto nemamo“, kažu Kostini roditelji.

Njegova majka Milena mu je najveća podrška i ona ga je u stopu prati od vrtića do srednje škole. Dok je Kosta na časovima, majka vreme provodi sa „tetkicama“ ili u gimnazijskom kavezu, kako bi se Kosti našla pri ruci ako mu zatreba. I tako svaki dan.

„ Tu sam neprekidno uz njega, da mu priskočim u pomoć, prvenstveno za obavljanje fizioloških potreba. Svaki dan smo, praktično, zajedno u školi. Ništa mi ne pada teško. Sve smo prilagodili njegovim potrebama. Uspeli smo da se skućimo, ceo prostor je napravljen tako da Kosta može da se kreće samostalno u kolicima, međutim, ogroman problem nam je auto, jer je ‘jugo’, pored toga što je truo, mali da bi spakovali kolica, a uz to gepek mu je visok, tako da nam je to dodatni napor, jer svaki dan po nekoliko puta treba ubacivati u gepek kolica, a mužu je ugrađen baj-pas, što je dodatni problem, jer ne sme da diže ništa teško“, priča Milena.

Za Kostu auto je sve. Bez njega ne može da dođe ni do škole, ni do fizioterapeuta, ni na rođendane svojih drugara. „ Kosta svako jutro osluškuje da li smo upalili auto i unervozi se, jer ne zna da li će tog dana stići u školu. Pored toga, zbog njegove bolesti smo prinuđeni da često idemo na kontrole u Beograda. Dešavalo nam se da ostanemo u kvaru u sred zime. Tu ste potpuno nemoćni, jer ne možete dete u kolicima tek tako odvesti do autobuske stanice“, pričaju Đorđići.

Mali Kosta, kome bolest nije ‘ubila’ volju za životom, je učenik prvog razreda dvojezičnog odeljenja Valjevske gimnazije, a u osnovnoj školi je bio vukovac! „ Nemački sam zavoleo u osnovnoj školi, pa sam, uz malu maturu, za upis u dvojezično odeljenje položio i poseban prijemni ispit. Drugi omiljeni predmet mi je istorija, a potom latinski. Ništa mi što se tiče nastave, od praćenja do testova, nije problem. Jedino tokom velikog odmora moram da ostanem u učionici, jer gimnazija nema rampu za invalide, ali su moji školski drugovi pripremili pozorišnu predstavu pa će prihod od nje biti iskorišćen za to”, priča Kosta, dečak koji ne skida osmeh sa lica!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *