grad

Sve više depresivnih poremećaja

VALJEVO- Dan mentalnog zdravlja u kalendaru Svetske zdravstvene organizacije ove godine je posvećen prevenciji mentalnih bolesti i zaštiti mentalnog zdravlja zaposlenih. Služba Psihijatrije Opšte bolnice Valjevo aktivno se bavi prevencijom i zaštitom mentalnog zdravlja, kroz niz programa koje organizuju psiholozi, a koji se odnose na smernice kako pomoći ljudima da zaštite svoje mentalno zdravlja na radnom mestu. Načelnik službe prof. dr Snežana Marjanović napomenula je da se prevencija odnosi na dva nivoa i to primarni i sekundarni. Sekundarna podrazumeva rano otkrivanje i detekciju mentalnih poremećaja, kao i uključivanje u neki od vidova tretmana kojima se bave zaposleni na Psihijatriji.

Ona je napomenula da se u saradnji sa kolegama iz domova zdravlja nastoji što ranije otkrivanje duševnih poremećaja. Kada se govori o primarnoj prevenciji, ona nije jednostavana iz razloga što su pacijenti obeleženi stigmom i teško je detaljno sprovesti primarnu prevenciju, jer ona ne zavisi samo do zdravstvenih radnika već i od struktura u našem okruženju, društvenih struktura i svih koji uzimaju učešće u lečenju i zdravlju pacijenata.

“Primarna prevencija bi bila način kako da ljude osnažimo da ne dođe do određenih mentalnih poremećaja, tj. kako da ne reaguju na način koji bi bio neprihvatljiv za njih i okolinu, počevši od obdaništa, škola, fakulteta, okruženja gde smo zaposleni i porodice. Ono što daje rezultate jeste konsultativna psihijatrija gde mi uključujemo sve ostale stručnjake i lekare koji se bave somatskom granom medicine jer se sve više ukazuje da je mentalni poremećaji nisu jedan entitet već su povezani sa somatskim bolestima i polazi se od koncepta jedinstva tela i duše jer mi ne možemo samo psihički patiti, a da postoji i telesna bolest. To znači da dolazimo do složenog mehanizma gde svi zajednički moramo učestvovati u sprečavanju nastanka mentalnog poremećaja i njegovom ranom otkrivanju i lečenju”, navodi prof. dr Marjanović.

Svi zaposleni se svakodnevno susreću sa najrazličitijim mentalnim oboljenjima i tu nema genralizacije šta je najzastupljenije, prisutno je sve od depresije, preko fobija, paničnih poremećaja, generalizovanog anksioznog poremećaja, depresivnog poremećaja i poremećaja raspoloženja.

“ Nažalost mi se svakodnevno srećemo sa ljudima koji se kriju da bi došli kod nas jer ih i članovi porodice smatraju ludima. Tu se verujete najmanje radi o ludilu, a mnogo više se radi o problemima koji se dešavaju ili na poslu ili u porodici, pa je ljudima koji potraže pomoć najčešće potrebno da ih neko sasluša i pruži im ruku poverenja. Ja kažem da imamo sve više depresivnih poremećaja gde se depresija javlja kao simptom i to je zbog toga što imamo sve više somatski bolesnih ljudi. Mnoge hronične bolesti dovode do depresivnog poremećaja i depresivnog raspoloženja, kao i način i uslovi života. Postajemo rasuti, nikako da okupimo porodicu, da se okupimo na random mestu i onda je prva naša reakcija ta da osetimo tugu, bezvoljnost, apatiju jer se nađemo u nekoj situaciji beznađa. Mi moramo da srušimo tabue da je neko lud ako traži stručnu pomoć i da mu se na vreme i efikasno pomogne. To je jedan vid patnje i svako biće ima pravo da se i tako oseća”, rekla je prof. dr Marjanović naglašavajući najznačajniju ulogu porodice koja treba da primeti da se nešto dešava sa jednim od članova zajednice i usmere ih da potraže stručnu pomoć.

Psiholog Milena Maksimović rekla je da je tema zaštite mentalnog zdravlja na radnom mestu izuzetno značajna jer mi svi provedemo oko 40 godina u radu i na radnom mestu.

“Veći deo života smo u nekoj firmi i mi tamo mnogo vremena provodimo. Od radne klime zavisi i naše mentalno zdravlje. Naravno negativna radna atmosfera itekako utiče i izaziva probleme mentalnog zdravlja pre svega u smislu razvoja psihičkih poremećaja, smanjene i loše produktivnosti i velikog broja odsustva sa posla. Prema istraživanjima stres i psihosocijalni rizici su uzrok od 50 do 60 procenata bolovanja i neradnih dana što povlači veliku novčanu štetu što govori o ozbiljnosti problema na kome treba raditi. Treba raditi na razvijanju alata koji se bave smanjenjem stresa i psihosocijlnih rizika na radu, kao i obezbediti zdravo i motivaciono raspoloženje na random mestu jer svako želi da ima zadovoljnog radnika, a samo treba više brige poslodavaca za zaposlene”, zaključila je Milena Maksimović.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *